Kako da dete što bezbolnije prihvati vrtić

Mnogo je tekstova, knjiga na ovu temu napisano i ja ne bih da im pariram. Ja bih iz ugla vaspitača i mame ponešto podelila…

Vaspitač u meni ima prednost, jer duže živim tu ulogu. Pripreme, pre svega. Emotivne. Ja bih ovako rekla. Grlite svoje dete, pričajte mu koliko je važno u vašem životu, milujte ga dok to izgovarate. Onda počnite da govorite detetu, ovo su moja dobra iskustva, podvlačim, idem na posao, jer tamo zarađujem za naš život. Tako možemo da planiramo putovanja, igračke i neka lepa mesta. Ako tata i ja radimo, a ti ideš u vrtić može da nam bude još lepše kada smo zajedno. Za uvod, dovoljno.

Najbolje je da roditelji i dete, pre nego što dete i krene u vrtić,  zajedno obilaze dvorište vrtića i sam vrtić. Pričaju mu o dobrim stranama vrtića i naglase kako će uvek u dogovoreno vreme doći po njega, kao i da jedva čekaju da bude to vreme. Ne volim imperativ, pa ću zato napisati da je važno da se svako dogovoreno vreme ispoštuje, dok traje adapatacija, a da se kasnije, kada je dete adaptirano, iskreno razgovara sa detetom i kaže mu se, Doći ćemo po tebe u to vreme ili ići ćeš u dežurnu sobu ili doće će baka, komšinica po tebe. Jer, ti si važan, važna nama i jedva čekamo da smo opet zajedno. Veoma je važno da smo apsolutno iskreni u nastupu.

Kada dete krene na adaptaciju, sarađujte sa vaspitačima, poslušajte ih i prihvatite kao dobronamerne, osim ako to zaista nisu. Ako jesu, period adaptacije može da traje od jedne do dve nedelje i zato jeste dobro i veoma bitno da, ako ste u prilici, ostavite nekoliko dana godišnjeg odmora za ovaj, neopisivo važan momenat u odrastanju vašeg deteta. Iskustva kažu, ako se jednom adaptira dete, adaptirano je bez obzira na buduća odsustva. Zna i oseća da je voljeno i da vrtić prihvati, ne kao neminovnost, već kao sigurnu bazu, dok su roditelji odsutni. Samo je takva adaptacija ispravna, bez potebe da kasnije objašnjavate detetu gde ste bili i kako ste vreme potrošili. Dobit je neverovatna, ako je adaptacija protekla lagano, uz dogovor sa vaspitačima. Ako ste pak iz nekog razloga imali malo vremena da se dete navikne na vrtić, sve postupke o voljenju i potrebi za provođenjem vremena sa detetom, ponavljajte uvek, uz napomenu da ih kao takve i živite. U šta duboko verujem.

Nakon što se završili sa obilaženjem vrtića i upoznavanjem vrtića iz daleka, krenite sa adaptacijom. Polako, pola sata, sat, dva, budite u sobi, ako to pravila vrtića dozvoljavaju. Ako ne, opet pričajte detetu i delima mu potvrđujte da biste sve vreme ovog sveta provodili zajedno, da možete. Pričajte mu da su pravila i situacije takve, da svako ima svoju obavezu. Danas je to vrtić, kasnije škola i dalje redom. I kada su sasvim mala, deca razumeju ljubav. Iako ne mogu da reprodukuju naše reči, osećaju privrženost, u to da ne sumnjamo. Nikada.

Ja, mama. Bolele su me reči starije, Mamaaaaa, ne ostavlja me, molim te ili stisak ruke, kada je vreme da ja izađem iz kola, a ona još malo produži sa tatom. Suzice i ubrzano lupanje srca i na to moje reči i zagrljaji, Doći ću čim završim sa poslom, stalo mi je do tebe i naravno ispoštovano vreme. Onda pristojno zgutam knedlu što me guši i odem da radim sa nekom drugom decom, adaptaciju ili igram neke igre, kako već posao nalaže, a najradije bih bila sa tobom, kikiriki moj, najmilji. Ali, od mog posla živimo, plus ja volim moj posao, plus, bolja sam svima ako radim, bolja sam sebi, za početak. Onda sam i bolji roditelj, bolja supruga i prijatelj, jer sam ispunjena  i zadovoljna. A, onda i kada ne razmeju sve reči koje im upućejemo, razumeju emociju.

Nakon što je dete adaptirano, samo je i isključivo vaša stvar, šta vi sa slobodnim vremeno radite. Nikome zarad toga ne treba da se pravdate i objašnajvate, kao što je radila potpisnica ovih redova. Vi znate da radite pravu stvar. I onda kada radite i onda kada odmarate. To je vaše vreme, bez dodatka griže savesti. Vaše dete je dobro, adaptirano, zadovoljno i onda kada dođete po njega, vi ste njegovi. Zato, do tada obavite sve što je moguće, kako biste što kvalitetnije proveli vreme sa svojim deteom.

I ako nema ručka, i ako je veš razasut svuda po kući, sve je nevažno. Važni ste samo vaše dete i vi, a meri se količinom zadovoljstava koje delite dok ste zajedno i potrebom da ste opet i opet zajedno.