Dragi dnevniče, dan prvi

Danas sam bila onako vredna, srednje nešto je u pitanju. U stvari nisam uopšte planirala da sređujem bilo šta u kući, lenčarilo mi se. Onda sam se setila plana. Ja sa decom, ja sa jednim detetom, dok je drugo na folkloru, ja sa oba deteta na Sajmu knjiga i onda GONG, gosti!

Čula sam se sa mojom omiljenom Tanjom i potvrdile smo druženje kod nas. Ja sam joj se unapred izvinila za nered, ali kako me je ipak malo bilo blam, krenula sam sa sređivanjem…veša, prašine, podova i pomalo soba, kao da ih imam dvadest i dve. Brzinski sam odradila šta je neophodno, dala mlađoj doručak i užinu, u razmaku od petnaest minuta.  Draga moja mama, da li ćeš mi oprostiti ovakvu nehajnost prema tvojoj unučici?

Malo sam se našminkala, mlađa je sebi stavila malo sjaja za usne i Anna i Elsa parfema, „Na tri mesta mogu, jesi tako rekla, mama?“ Baš tako i spremne smo. Nalazimo se starijom, kupujemo neka nezdrava peciva, vodu zaboravljamo i naravno žedne su u narednih minut i po obe. Čim smo stigle na odredište, mlađa kreće sa vešanjem na zaštitnu ogradu. Ja u nedostatku pameti, priupitam policajca, sa sve miganjem iza mlađe, „Izvinite, da li biste bili ljubazni da mi kažete, da li mlađa može da se vere gde poželi ili postoje neka pravila veranja?“ Njemu je bilo simpatično sve to i jedva je izustio da ne bi trebalo. Svejedno, poverovala je da su to policajci za pristojno ponašanje na ulici.

Onda sam, dnevniče moj, malo imala muku sa kartama i napokon knjige. Šmizla, mlađa, hoće svaku knjigu da kupi, prvi put je u ovoj velikoj prodavnici. Pregovaramo. Starija, Kikiriki, malo razgleda, a onda konstatuje da uvek prvo uđemo u veliku halu, a posle žalimo što nismo krenuli od četvorke. „Mama, uvek nam je žao i uvek uradimo ovako. I mama, laž je da ćemo se vratiti po knjige, nikada se ne vratimo.“ Aha, onda nema vraćanja, ko je izabrao, izabrao je.

Dragi dnevniče, dva sata smo izdržale i vratile se kući. Malo smo ručale i došle su nam gošće. Sve lepo. Razgovaramo, družimo se, Šmizla je u nekoj kazni, iz koje izlazi da se umeša u Tanjin i moj razgovor. Pravi zvezde po stanu, uporna je da se igra sa mojom drugaricom, i to tako nije fer. Hoću ja malo da pričam sa njom. Odlazi mi drugarica i ja krećem sa kupanjem Šmizle i sve što ide uz to, večera, maženje. Maženje je od srca. Vodim Šmizlu do komšija, jer idem po Kikiriki damu. Sve tri smo tu i malo smo se igrale.

Zaspale su, kako koja. Čekam muža voljenog, javlja se, stiže. Razgovaramo kako nam je bilo danas i ponavljamo plan za sutra. Ruke su nam isprepletane,  mnogo volim kad je tu.

Volim te, dnevniče moj najmiliji, pisaću ti sutra opet.

Vana, sedamnaest godina. Dragi dnevniče, danas sam pojela više hleba nego što sam planirala. Posvađala sam se sa mamom. Slabo sam učila. M. je ok, tata je na putu. Volim te.

Leave a Comment