Da zahvalim

Da zahvalim što me imam. Baš ovakvu kakva jesam. Da zahvalim svima na komentrima, kritikama, pohvalama i podsticajima. Da zahvalim što imam šansu da budem još bolja.

Da zahvalim što se budim, uglavnom nasmejana. A u redu je i kada sam mrgudna, tu sam. Hvala što mogu da se tuširam kada hoću, iako nam kada „začepljuje“. Hvala što nam je dobro grejanje, jer mi je inače često hladno. Hvala što imam garderobu da me ugreje i još milije, onoga ko me greje. Hvala i njima dvema što se noću otkrivaju, da mogu, kao na filmu, da uživam dok im ulazim u sobu i pokrivam ih. Onda ih milioniti put toga dana i već noći, izljubim gde god hoću i baš koliko ja hoću. I tako ih gledam lepe, u njihovoj lepoti i jednostavnosti, a savršenstvu ovozemaljskom. Lepo sam zahvalna što su njih troje dobro i što su sa mnom. Što me bogate i uče.

Zahvalna sam na roditeljima i bratu, u najboljem izdanju za njih, pre svega, a onda i za mene. I da ništa ne kažu, znam da ih imam i da sam jača što su tu. Hvala mami na kolačima i tati što pojača grejanje, kada ja dolazim, baš sam smrzlo. Hvala Miši što nam dolazi i raduje se sa nama. Znate li vi kakav je to brat? Isti onaj koji priča minut i po telefonom, ali je tu da ga zovem, kad god.

Hvala mom poslu što me razume i nadahnjuje i ne zamera što želim promene. Hvala deci na ljubavi i poverenju i roditeljima na saradnji. Hvala na svakom divnom obroku, makar bio i s nogu. Sita sam, a imam i vodu i jogurt. Imam i kuhinju u kojoj gotovim jela koja znam. Obećala sam i da ću nova da naučim, jer spremam za voljene, porodicu i sve prijatelje.

Posebnu zahvalnost bih istakla međuljudskim odnosima u mom životu. Mojoj Jeci Pereci, jer je najbolji prijatelj u živooootu. Jeleni i Aci, što znam da su tu. Ani i Borisu što se volimo. Olji, što sve razume. Savki, Vanji, što bogati život moj. I medenoj mojoj iz porodilista. JTB što je drugar. Jeleni H. što je imam i divim joj se. Mnogovoljenim Dendama, Jeleni ponajviše, što mi bogate život. Goci, jer je partner za poželeti. Goci iz osnovne i Goci sa jednog koncerta. Marijani, što zna i iskren je prijatelj. Neni, što voli za milion. Šonetu, što ga poznajem. Bilji što zrači osmeh. Aniti, što nas je MKDSL spojio i ostavio tako spojene. Marku što je dobar čovek i što se odazvao. Ivani i Ljubi, što vole i posle dugog putovanja. Jeleni i Ivanu L. što smo u blizini. Jeleni i Laciju, jer umeju da budu tu, baš kada treba. Majki i dedi, jer su me učinili najbogatijom ženom na svetu. Bibi, što misli na nas. Brianu, Brajanu, što je moj dobri duh. Vaspitačima moje mlađe ćerke što je čuvaju i uče. Našoj divnoj Radi, što je utrla put našoj starijoj ćerki. Saški, što se nađe i snađe, prijateljski. Vilama, Jeleni, Bojani i Milji, jer su učvrstile temelje. Vesni, jer me razumela. Bojani, najdivnijoj od svih Bojana na svetu. Jer je divna. Veki i Mlađi, što su više od roda. Nataši, za razgovor i šetnju, Sanji, što u pauzama vožnje motorom, misli na mene. Ivani, jer me bodri. Ceci, jer se raduje sa mnom. Dejanu , što magijom spoznaje…i ko zna kome sve još mogu da zahvalim, što sam bolji čovek!

Zahvaljujem jer sam tu i jer imam razloga za radost. Imam razloga za sreću, neopisivu. Vi ste tu, ja sam tu. Zajedno smo. A, meni, operisanoj od vere i njenih krutih načela, preostaje da se zahvalim što se imamo i što smo tu.  Nebu, zvezdama, dobrim planovima za sve nas.

Hvala svakom danu što nas je imao na umu i svakoj noći kojoj smo nedostajali baš mi. Ovako obični, nesavršeni i predivno divni. Što umemo da se smejemo i tugujemo zajedno. Da se šalimo i naljutimo. Da se oznojimo i okupamo. Da se iznerviramo i smirimo. Da smo ogladneli i onda da obedujemo. Da mislimo i ništa posebno ne smislimo. Dovoljno je da smo tu. Jer…sutra sve može da bude drugačije i da se ne javljamo jedni drugima u snovima, sa nezavršenim poslovima.

Nemoj posle, Žao mi je, Nisam znao. Da preskočimo, Da sam znala, drugačije bih. Ovde i sada, dragi moji. Zagrlite i zahvalite onima kojima su vam važni, što imate jedni druge. Što imamo jedni druge.

Meni je najblistavije da se grade i dopunjuju ti odnosi, naši. Da učimo i popravljamo. Mnogo volimo i bolje razumemo. Da razmemo zašto smo ovde, jer je više od opstanka, ako hoćemo da smo stvarno bili prisutni. Hvala.

U potpisu, Ivana Vana Luna Đukanović Stanisavljević