Voljenim ljudima i sebi. Dušo moja dušasta…

Da ti pišem dušo moja dušasta, koliko sam te željna? Koliko mi nedostaješ večeras? Kako mi kucaju različita, neobjašnjiva osećanja na vrata? Kako znam da mogu, ali ne želim sama… kako ti majicu mirišem i u njoj se budim. Mnogo je.

Da ti kažem da se najzaraznije smeješ na svetu i da tvoj smeh obuzima čitavo okruženje. Sve je bolje od namrštenosti. Za nju ako i postoji razlog, hitno da se reši, jer ja volim da se smejem. Volim da se smeješ. Volim uspeh tvoj i radujem se kao da je moj, jer kada za tebe navijam, ja bodrim i sebe. Vidim dalje. Čujem jasnije. Tvoja me radost ponese i opije i gladna sam je još.

Kada spavaš mirno, mirna sam i ja. Kada te sanjam, sanjam te u svim bojama sveta. Zato ti i poručujem, milo biće moje, budi uvek baš kako te osećaj navede da budeš. Slušaj instikt svoj i ne mudruj previše, jer je istraživanje najlepše. Uvek da ti to bude zabavno, to želim. Seti se dolaska svog ovde i raduj se da imaš mogućnost da napreduješ. Pamti prijatne trenutke i neka te oni hrane. One manje lepe iskoristi za učenje i uvek radi, radi na sebi, dok god si ovde.

Nasmejmo  se jedno drugome i biće nam lepše, to bar može da se uvežba, ako smo već odlučili da idemo  zajedno. Pozovimo  jedni druge, preskočimo  porukovanje i glas će sa druge strane biti zahvalan, jer mislimo na njega i nju. Svet zavarava svojim bojama da je večan. Svi smo zapravo veoma svesni koliko je brzo prolazan, zato neka svako zgrabi svoje parče i deli ga sa voljenima, porodicom, prijateljima, saradnicima, prolaznicima, komšijama i tako redom. Kada osmeh dam, ja sam bogata. Kada osmeh primim, utrostručila sam bogatstvo svoje.

Ja, eto, mislim na tebe i kada se mučiš da zaspiš i kada hrčeš glasno. I kada padneš sa kreveta, a ne mora da znači da si dete. I kada ti je malo pokrivača tvog, pa se smrzavaš do jutra, kada grabiš bilo šta. Jer, baš kao što posežeš za pokrivačem, posegni za sobom, lepoto ovozemaljska. Jedna je lepota baš takva. Jedinstvena. Zar da onda tu jedinstvenost trošiš na ljutnju ili dokazivanja? Zar da ti vreme teče u srdžbi? Idi do prvog radnika u obližnjoj radnji i proćaskaj sa njim o vremenskoj prognozi, istrči se malo, glasno pevaj i dočekaj voljene, kada već imaš privilegiju da čekaš. Ako te boli, podeli. Podeli kada se spremnost iskristališe, ali ne puštaj da te bol izjeda. Piši sebi o bolu, biće bar za mrvicu manja.

Ako si emotivno preplavljena duša, ne znači da nisi dobro. Ako si pak stegnuta i rezervisana, znaj da sve duše nađu svoj mir. Uvek, prvo sa sobom, a onda i sa celim svetom, koji im pripada. Onom svetu koji duši nije blizak, poželi dobro i idi dalje. Bez očajavanja, jer je tako najbolje na ovom mestu, sada. Sada živi svoj trenutak i voli svaki atom svog postojanja, jer si ga dostojan, dok god si još uvek tu.

Zagrli, izljubi sočno ako ti se hoće, stisni, olabavi, kada jesi u prilici, one koje voliš, one koji su ti važni. Ostalima si već poželeo dobro. Dovoljno. I uvek, uvek, nađi vremena da čuješ svoj stomak, on ti nepogrešivo šapne kako se oseća. Kada navali bura u njemu, kada se stiša, kao beba kada se umiri u stomaku, kao beba kada te šutne i napravi se otisak nogice, znaćeš da radiš dobro, ako se sve umirilo nakon reakcije.

Dušo moja dušasta, raduj se kao kada si sebe svesna postala. Raduj se kao kada si se mnogo smejala. Raduj se kao kada si u crvenom kaputiću bebu videla. Raduj se kao kada si kikirikija na snimku prepoznala i kada se šmizla zadržala. Raduj se kao kada su te rečju darivali i vreme ti poklanjali. Raduj se kao prvi put kada si se morske vode nagutala i prve visibabe omirisala. Raduj se kao kada si svoju srodnicu srela. Raduj se kao kada si bebu kupala i generaciji iznad i možda još iznad sebe pomogla da do kupatila dođe. Raduj se i voli. Voli, jer je uzvišeno. Voli, jer je hranljivo. Voli, jer je lekovito. Voli, jer možeš i imaš koga da voliš.

Dušo moja dušasta, po svemu tako posebna…