Mali bogovi

Uvod, mali bog sve sme, a njemu se ne sme ništa!

Ja sam mali bog. Sve mora da bude kako ja zamislim, poželim, iskonstruišem. Moj plač je znak da je neophodno da gasite vatru. Svaka i najmanja neprijatnost treba u startu da bude sankcionisana, jer ja tako ŽELIM! Želim tako, jer sam ja božanstvo koje ste vi stvorili i treba da mu se poklonite. Poklonite se vi, moji roditelji, izdržavaoci i naterajte svet da klekne preda mnom.

Ja sam bog na rođendanima, svim, moj se podrazumeva. Ja sam bog u vrtiću i ako vam kažem da me je neko dirao, očekujem da odmah reagujete i to tako da me ni slučajno ne zamarate proverom tačnosti informacija koje vam dajem. Ja sam bog u parkiću i mogu svačiju igračku da pipnem, a nikome moju da ne dam. Može mi se. Ja sam bog u prevozu, svi treba da mi ponudite mesto. Svi! Ako uopšte idem prevozom. Ja sam bog na moru i sve su kantice i lopatice moje vlasništvo, osim ako ne odlučim drugačije. Ja sam bog u bazenu, nemoj da me neko slučajno poprsako, a ja mogu da prskam i bacakam se koliko želim, a želim mnogo. Imam pravo da otimam loptu drugom detetu, jer će moji roditelji svakako reći da je to dečija igra. Mogu da biram sladoled i držim otvoren frižider baš koliko ja hoću!

Od kako znam za sebe, gledali su me kao božanstvo, te je moje telo, zajedno sa umom koji mi je dat, naviklo na takav tretman i samo takav tretman. Ja se budim i sve mi je po volji. Ja dan teram po mojoj volji, naučen sam da sam samo ja važan. Ja ležem u krevet kada mi se prohte, jer ja znam kada mi se spava. Možda se pitate kako ja sa svojih tri, pet, sedam ili devet godina znam šta je najbolje za mene. Ako se pitate, daću vam odgovor. Tome su me naučili stvoritelji moji. Oni su uvek drugima govorili da ja tačno osećam umor, glad, potrebu za nečim, bilo čim. Šta mi je drugo preostalo, osim da se sa njima složim i živim svoju ulogu bogovsku.

Da vam objasnim još neke sitnice. Ja tačno znam koji sok, od sedamdeset ponuđenih, volim da pijem. Vrlo mi je jasno koja mi garderoba najbolje pristaje i zato opravdano dižem glas kada roditelji moji žele samo da predlože drugačije. Vrlo svesno biram kratak šorts i hulahopke ili šorts sa brzim patikama u januaru, jer mi se hoće. Ako mi se nosi bunda u julu, nosiću je i uopšte ne razumem one koji me odgajaju, kada se kao pravdaju, zašto je dete obučeno kako jeste, vaspitačima na vratima. Pa, vi ste mi sve to dozvolili, a onda objašnjavate da niste mogli da utičete da bude drugačije. Kakva laž, roditelji moji. Bez vas ja sam ništa, sa vama ja sam sve. Tako ste me učili, sa tim me rečima uspavljivali. U suprotnom, kakva bi to mašta moja trebalo da bude da zamišljam da sve mogu i sve smem, da nije vas?

Sve knjige smem da cepam i po njima žvrljam, čak iako su tuđe. Svoje ne dam! Gde god da odemo u goste mogu da se penjem na sto i tražim da zabavljam auditorijum, bez obzira što je isti došao bez dece, da se valjda opusti malo. Ja sam ono slatko, neodoljivo biće koje je faca i uvek ima šta da pokaže pred drugima, interesovalo vas to ili ne. Mogu da uzimam beskrajno mnogo jela u tanjir i onda da kažem da neću to da jedem, jer ćete vi svakako naći opravdanje, Sito je dete, ali mu se učinilo da može da pojede supu sa sarmom, pečenjem, sladoledom  i tortom odjednom. Haha, znate kakva su današnja deca…

Ovde nije kraj, ali za kraj ovog pisanja o meni, ispričaću vam šta je moj tata uradio pre neki dan. Došli smo u park i igrali se dinosaurusa i tako se u toj igri desilo da je moj drug hteo kobajagi da me zgrabi za nogu. Nije me povredio, smejali smo se sve vreme, samo je neki mili, mili, milimetar moje helanke bio pocepan. Ja sam pokušavala da objasnim tati da smo se igrali i da mi je bilo lepo, ali je on ipak prišao mami mog petogodišnjeg drugara i rekao joj : “ Znate gospođo, ja imam njih dve i ovog Vašeg malog bih mogao sad da otresem po vratu, bez da trepnem!“ Jao, tataaaa, mislim se u sebi, rekla sam ti da je bila samo igra, a onda sam se povukla, mudrica kakva jesam, sa mojih pet godina. Jesam li ja tatina boginja ili šta?

Što se tek po školama viđamo mi, mali bogovi, posebno na testiranju kod psiholga, kada naši roditelji kažu da je pred njima Mikelanđelo lično, Edison i Tesla zajedno, Radojka Šverko i Tina Turner ili možda čak  Meryl Streep i Dustin Hoffman u jednom, jer ja sam glumac od kako postojim i hvala vam na tome divni stvoritelji, pardon roditelji, moji.

Voli vas i poštuje vaš bog lično.