Naše boginje

Ovih dana borbujemo, kako je mlađa ćerka umela da kaže, uspešno protiv ovčijih boginja, što samo po sebi i nije neka vest. Ne bi trebalo da bude. Ipak, mnogo ljudi, uključujući i lekare, bilo je ozbiljno zaintresovano jesu li naša deca vakcinisana protiv malih boginja, a onda sa uzdahom olakšanja prihvatali podatak da jesu. Po domovima zdravlja i bolnicama u našem gradu svi zaposleni rade sa maskama, broj dece je znatno smanjen u vrtićima i školama. Očekivano za ovaj period. Svejedno me muči misao,  umesto da sam samo zahvalna što naša deca boluju onoga što je i većina, osetila sam i zabrinutost koja se širi nezaustavljivo pri pomenu boginja.

Sa polja struke ne mogu da pišem, sa polja istraživača googla smešno je da iznosim bilo šta. Tek iz vizure roditelja, a pažljivo slušajući i učeći od učenijih za ovako delikatnu stvar, mogu da iznesem svoje mišljenje. Kada su naše devojčice svojevremeno stasale za vakcinaciju, uradili smo to bez razmišljanja, jer smo imali uverenje da je to najbolje moguće za njih. Svi, doslovno svi, iz našeg okruženja, koji imaju decu starosti slične  našoj deci, učinili su isto. Sećam se reči naših pedijatara zašto je važno da to uradimo. Sva ta deca, koju poznajem, dobro su podnela sve vakcine, zdrava su i svi ti roditelji spokojni da su uradili najbolje za svoje porodice.

Uopšte ne razumem ovu čitavu ujdurmu u vezi sa vakcinama i gomile izlaganja na ovu temu, iskreno slabašno potkovanim. Za početak ću svoje reči potkrepiti predavanjem jednog uvaženog doktora nauka, profesora i terapeuta, čije ime ne objavljujem, jer on nije moj drug. Na pitanje postoji li veza između mnogih dijagnoza, prvenstveno je slušaoce interesovalo sve u vezi sa autizmom, profesor je odgovrio odrično i to potkrepio još jednim podatkom. Naime u nekim  skandinavskim zemljama je svojevremeno napravljen, hajde da ga nazovem, eksperiment, postepeno se smanjvao broj vakcinisane dece, sa tendencijom prestanka vakcinisanja, kako bi se utvrdila potencijalna veza izmedju vakcine i autizma. Rezultati su bili sledeći, broj dece sa autizmom nije bio u porastu, niti znacajnom opadanju, statistički je objasnio u kojoj meri se taj broj menja, ali je iz godine u godinu sve veći broj dece bivao zaražen davno iskorenjenim bolestima i zarazama. Epilog, vratili su vakcine, kao obavezne.

Sada, ja mama, neću da pametujem, treba da vakcinišete decu, treba da gledate dalje, treba da poštujete medicinske veličine, jer su decenije istraživanja dovele do činjenice da je to zdravo za vašu decu, ja ću samo izneti svoj stav, a pri tome ne mislim da sam glupa i neobaveštena , naprotiv. Sve dok se svi zvanični lekari i naučnici ne usaglase i iznesu kao jednoglasan svoj stav o štetnosti vakcina, ja ću biti za vakcinisanje dece. Ja tu priču neću propovedati i zagovarati, evo, iznosim je na svom sajtu i to mi je dovoljno. Opet da rodim dete, ja bih ga vakcinisala. Toliko.

Neizmerno sam zahvalna što su naša deca ušla spremna u borbu sa boginjama, te zato  na pitanje Koje su boginje u pitanju, ja veselo uzviknem, Varičele. Zahvalna sam što smo imali priliku da biramo i nas dvoje duboko verujemo da je ovo jedini pravi način zaštite i uopšte mi nije važno da li će i na koji način neko pokušati da me demantuje, pogotovo me ne zanima kojim bi to argumentima radio. Baš kao što ni ja nikoga ne želim da ubeđujem zašto je vakcinacija važna za njihovu decu.

Možda da pomenem i podatak da je ćerki moje prijateljice prilikom odlaska na studije u USA, tražen dokument o obaveznoj vakcinaciji Varičele, ovčijih boginja. Verovatno bi mi bilo mnogo draže da su i naša deca bila u mogućnosti da izbegnu osipanja, svrab, češanje, temperature, mazanje, tapkanje, nervozu, nespavanje, izolaciju i sve slične pojave, koje su poznate svim roditeljima. Ali, ko sam ja da o tome sudim?

Zahvalna sam što smo zajedno pobedile i ovu stvarčicu i što imamo priliku da budemo duže zajedno, pravimo potaž tri sata, pečemo palačinke na dva tiganja, kako ih je i njihova prabaka učila, igramo Čoveče, ne ljuti se do iznemoglosti, obuvamo štikle i vodimo računa da se ne češemo previše.