Mama kobajagi dama

Ja sam mama i vrcava sam kao dama, a u stvari nisam dama ni malo.

Ja sam se silno trudila da se kao takva predstavim okruženju, bilo mi je bitno da se vidi da sam zadovoljna i uvek nasmejana. Takvu sliku o meni imali su oni koji me površno poznaju, poznanici, pojedine kolege, roditelji sa kojima se moje troje dece druži, zatim vaspitači i učitelji moje dece, jer…

Ja se uvek pojavljujem doterana, na veoma visokim štiklama, često neobičnog oblika, nehajno zabacujem svoju kosu i konstantno sam nasmejana, osim kada mislim da me niko ne čuje, pa krenem da kritikujem najmlađu ćerku zašto se opet u vrtiću isprljala? Zar je baš morala da se igra sa svom decom u peščaniku, spušta se niz tobogan u novoj haljinici i tome slično, što meni, kao majci, jeste od suštinskog značaja?! Ipak, ako se iznenada pojavi vaspitač, ja grlim moju mezimicu i kažem joj da je slatka tako muzgava, jer će to sve već mašina oprati. Takva sam vam ja.

Vrlo slična situacija je i u školi, koju pohađa drugo moje dvoje dece. Pred učiteljicom sam vedra, do prve ozbiljnije prilike, koja će neminovno zahtevati moju zaštitničku reakciju. Dakle, smejem se, prihvatam sugestije, a onda kada niko ne vidi, kada  dovoljno zađemo iza dvorišta škole, zavrnem malo uši mojoj deci ili ih čupnem za kosu. Postupak isti, ako se nenadano neko pojavi, ko već ima sliku o meni kao o miroljubivoj, pogladim svoju decu, tešim ih, grlim.

Prilično mi dobro ide i  zato sam se ozbiljno iznenadila kako sam pre neki dan na druženju roditelja i dece mogla onako burno, tako nesvojstveno meni, da reagujem. Mada je verujte mi na reč, reakcija bila više nego opravdana. Oprostite, ali kako je moglo uopšte da se desi da samo ja ne budem obaveštena o potencijalnom druženju na vreme? Svi, doslovno svi roditelji su znali, osim mene i šta biste vi uradili? Ne biste valjda mirno podneli tu situaciju i kao ostali seli  da učestvujete kako bi dete osetilo zadovoljstvo? Gde je moje zadovoljstvo? Gde se izgubio osećaj za pristojnost da sam uvek, o svemu obaveštena? Da nije možda  bilo potrebno da se dodatno raspitujem, kao što većina roditelja radi? Molim lepo, dužnost onih koji rade sa našom decom je da u svakom momentu imaju svaki podatak u glavi, a ako već zaboravljaju, mogli bi malo i da zapisuju. Naravno da ne tražim dodatne informacije, zna se ko je dužan da mi ih prosledi.

Zato sam vrlo demonstartivno napustila potencijalno druženje i nisam imala nameru da se bavim još i osećanjima moga deteta. Jer i ja uvek nasmejana, imam svoje granice, preko kojih ne prelazim!!!

Zato nema mesta čudjenju kojom sam brzinom  zakopčals  rajsferšlus na mom mantilu i vrlo infatilno ljutnju pokazala, te na  molbe i izvinjenja nisam reagovals, jer ja sam odrasla osoba i kao takva ocekujem da me tretirate s poštovanjem.

To da li je mom detetu nešto bilo uskraćeno, kao i šta pred decom pričam o vaspitačima i učiteljima, dozvolićete, samo je lična stvar i principijelno vaspitanje kojem težim.

Dok ne naletim na nekog gromadnijeg, tada ću se opet saviti i milovati decu, okolinu, sve. Prilagodljiva sam, time se ponosim, iako bi neki rekli beskičmenjak je to. Kako god, evo me ubrzo u super novim štiklama i novim, pred kamerom vežbanim, osmehom.

Super, cool, more than cool, nasmejana mama-dama….