Secam se dana kada smo prvi put videli D. uciteljicu i naseg porodicnog uzbudjenja. Da, secam se, a stvarni utisak je da je bilo prekjuce. Ne zato sto odbijam da poverujem koliko je D. porasla, ne zato sto imam i drugog svedoka na pragu njegove cetvrte godine, a tada ju je na brzinu cuvala B., jer je imala mesec i po dana i cekala je zeljno svoj obrok, mene…vec zato sto stvarno izgleda nestvarno.
Prvi susret je bio uzbudljiv, D. i drugarice su komentarisale da li je lepa i mlada, da li ce da ih mazi ili ce biti stroga. Meni se odmah dopala i osecaj me nije prevario. To je bila Uciteljica. Neznocu i briznoscu im se tiho nemetnula, poceli su da je vole, veoma brzo, mislim na decu nama blisku, a sa nekom decom sam i sama imala privilegiju da odrastam, te sam bez sumnje prepoznala njihovu iskrenu emociju.
Nasa D. je poslednja sela. Setala se dugo po ucionici, iz cista mira. Oni koji je poznaju, znaju kakva se opasna borba vodila izmedju nje i pundravaca, koji joj dugo nisu dali mesto u klupi. Sela je u drugom delu drugog polugodista. Dobijali smo tek naznake od drage Uciteljice o nemirima nase cerke, uz opasku da budemo strpljivi, jer ona jos uvek nije spremna. Ostace zapamcena samo njena briga za D. velike podocnjake i cesto zevanje na casu. No, kada je cula da je razlog istim, da nasa I., ne spava i place 22 sata dnevno i to je razumela, pa je uzimala kao olaksavajucu okolnost. Tih dana ju je manje angazovala i potkrepljivala anegdotama sebe i njene sedam godina mladje sestre. A, ha, eto slicnosti, pomisli mama. Kraj prvog razreda, mila, pomalo nezrela devojcica, radna, sa zeljom da napreduje, tako nekako je pisalo u knjizici.
Drugi i treci razred se malo, bas malo uozbiljila, vise nije setala, vec je nastavljala da prica i svaki je dan sa drugim drugarom sedela. Uciteljica je trazila model koji ce joj odgovarati. Negde pred kraj drugog razreda bilo je dovoljno da je Uciteljica pogleda, ona bi momentalno prestala. Poznato je da je i sama sebi, tiho, u bradu, govorila, sedi D., ne setaj, ne pricaj. Uciteljica je blagonaklono gledala na D. autosugestivne poruke. Bilo je dana za komentare, ova zena nista ne razume, kao voli me, a stalno me opominje, kakva je to ljubav? Pred kraj treceg razreda D. je pocela zaista da se otvara Uciteljici, da pozeli da joj kaze kako je provela vikend ili da je uz dzinovski napor i silnu zelju zagrli sa dva i po prsta. Uciteljica je govorila da sa D. sve ide polako, bas kako treba i koliko je ona spremna.
U cetvrtom razredu je vec veoma volela svoju Uciteljicu i isto se tako ljutila, zestoko. Ona trazi da mi sve znamo, kao da smo osmaci, kao da nema razumevanja da smo mali, a i da treba da udjem u pubertet. Mama, kada ulazim u pubertet? Pred kraj cetvrtog, dakle poslednja dva meseca, pocela je da pati…Kako cu ja da nastavim moj zivot bez nje, ona mi je bas vazna, sve razume…i onda place, neutesno. To bas boli, boli nju, boli i sve nas, jer ona stvarno pati. Narednih dana nalazimo resenje u mogucnosti da moze da je poseti u ucionici, kad god pozeli. Smirila se…
Sve vreme njenog skolovanja poredila je svoju i moju uciteljicu, uvek imala razlog da je njena bolja, vise zna, vise ju je naucila. Prihvatam i srecna sam jer je imala srecu da ima Uciteljicu, bas kao i ja. Omiljeni decak i drugar, B., nase I. ima srecu da ima takvu uciteljicu, sto je ohrabrenje, one postoje. Stvarno postoje!
Kada je iz jednog predmeta nastavnica dala nizu ocenu u nameri da trgne D., Uciteljica je reagovala recima, to nije metod koji kod nje daje rezultat, ona reaguje na ohrabrenja i bodrenja. Ta divna, topla, nastavnica imala je sluha i probudila je D., izvukla maksimum iz nje.
Draga D. i njena Uciteljice, hvala vam sto ste se spojile i prepoznale, hvala sto ste se razumele.
Veoma draga Uciteljice, izuzetan je Vas doprinos i emocija u lepoti sazrevanja i bivstvovanja nase D., nemerljiva je Vasa ljubav prema deci i znanje koje ste im preneli, a pre svega Vasa istrajnost da ih negujete i uvazavate kao licnosti.
Nasa Uciteljica, posebna, drugacija, koja u prvom razredu ne koristi sveske na siroke i uske linije, bodri decu da je penaklo kao stvoreno za njih, deli im slova iseckana, iskrojena i uci ih da vole da znaju i istrazuju.
Uci ih da vole da sebe i da postoji ozbiljno dobar razlog sto su tu…
Оставите одговор