Месец: септембар 2015.

Molim sve dobre ljude da ovo pisanje shvate isključivo kao lični doživljaj, iz ugla mame. Piše mama dve ćerke. Poslednjih nekolio meseci svedok sam priča, a mnogo ih je, o promenama u ponašanju naše voljene dece. Promena u vidu odrastanja, sazrevanja, otkrivanja, spoznaje… Tako se i sama čudim kako su i moje devojčice porasle, kako…

Kad će treće? Molim? Pa, vreme je, sada si sve završila. Sad sam dobro, dobro mi je ovako. Nemoj posle da ti bude žao, sad ti je pravo vreme… Ovih dana su mi se desile dve bitne stvari u vezi sa mojim poslom, napokon, da dodam. Srećna sam dovoljno, jer je dugo trajalo, osećam olakšanje…

Kad hoće srce da nam prepukne, a da nije neko naš najbliži ugrožen? Meni je stala knedla u grlu kada sam videla zastrašujuću fotografiju trogodišnjeg dečaka kako beživotno leži na obali mora. Htelo je srce da mi prepukne. Moje pisanje je moje zapažanje, moje viđenje, nekada vapaji, nekada deljenje radosti. Tako, kada god da pišem…