Pravi izbor, pravi uzor, ako smem tako da se izrazim, kreće od nas, roditelja. Čini mi se, prirodno. Ako ja slušam turbo folk i gledam ružičastu televiziju, mnogo je smešno da detetu branim isto. Mada, da to sve radim, verovatno ne bih branila, tome me profesija naučila. Roditelji to vrlo rado prenose na decu i njima je sasvim u redu da deca u vrtiću prepričavaju događaje sa farme, zvezde granda, pinka i koje još i mnogo je tužno kada neka deca, na pitanje da otpevaju omiljenu pesmu, kreću da pevaju neku Cecinu, uz obrazloženje, ali ja samo to znam! Ja se lepo pitam, osim što to nije za decu, kada ta deca spavaju? Mnogi od navedenih sadržaja se emituju baš kasno, pa moja deca spavaju, mlađa u 20h, starija u 21h i to je konstanta.
Ja sam moje roditelje često viđala sa knjigom u rukama, kada smo putovali kolima na more, slušali smo neku laganu italijansku muziku i Boney M, vodili su nas u pozorište, rano su nas učlanili u biblioteku i preživeli su moju fazu Lepe Brene, pratili me na koncert iste. Branili su mi taman toliko da ne budem previše željna i znatiželjna za ono što, sada kao mama potpisujem, nije za mene, dozvoljavali kada dobro izvagaju, upućivali i delom pokazivali, časna reč. Davala se neka serija u 01h i navodno su svi iz razreda, bili smo četvrtaci, gledali. Moji roditelji brane, ali mama organizuje svoju drugaricu, jer je i mama tada spavala, a drugarica gledala, da mi prepriča ujutro, da budem u toku. Da li su stvarno moji drugari to tada gledali, ne znam, tvrdili su da jesu?! Zvao me televizijski program sebi, htela sam Dinastiju da gledam, pa se šunjala, oni me provale, ajd u krevet. Niko nije ljut, gledaćeš reprizu, ako je za gledanje.
Moj muž baš puno radi i nemaju prilike naša deca da ga vide često sa knjigom i ne mislim da je simuliranje stvarnosti, ako nekada i uzme knjigu pred njima, umesto da ne progovaramo i gutamo televizijski sadržaj. Ja sam želela da nemamo prijemnik u kući, a muž voli da gleda, nađemo rešenje, gledamo ga kada one legnu ili one gledaju dozirano, primereno njihovom uzrastu. Dolazimo do slične situacije kao ja sa mojim roditeljima, ništa starijoj po automatizmu ne branim, mlađa je baš mala, te je ne izazivaju mnoge stvari, još. Razgovaram sa ćerkom, slušam je pažljivo, čekam strpljivo da mi objasni zašto joj se baš to sviđa i bilo mi je neizmerno drago kada je želela da gleda Yasersstaina, to je youtube zvezda za njihov pojam, umesto zvezdica. Išlo je nas par roditelja na događaj sa pomenutom zvezdom, još mnogo toga ja tu ne razumem, učim, pratim. Voli mobilni telefon i svoje slušalice, duboko verujem da je dobro što i takve stvari koristi dozirano i nadam se najboljem, ili najmanje bolnom i kada je sama. Kao veliki uspeh smatram i to što voli da se mazimo i pred spavanje mi priča važne stvari, okrenuta zidu. Tako mi je i rekla za „zicer, zicer, hladna sam kao špricer“ i slično. Dobro, ajmo zajedno da razumemo šta te reči znače, a i pitala sam za savet roditelje starije dece. Opet priča, primer…
Godinama idemo na sajam knjiga, nas dve i dozvoljavam joj da bira, sugerišem kući, nenametljivo, pričam o kvalitetu, tamo je svoja na svome. Voli beskrajno da lista duhovite knjige, šarenolike, konsultuje me da li da kupi, pregovaramo. Najsrećnija sam bila kada je poskočila, bukvalno, od radosti, jer smo shvatile da imamo novca za još jednu knjigu. Nikada se nije toliko radovala. Ispituje i ona mene zašto sam baš tu knjigu želela da kupim. Pričamo, rastemo, sazrevamo. Zajedno. Na sajmu je bilo i spisateljica da me glava zaboli, uf, to bi mi teško palo. Pretpostavljam da je još mala, pa nije tražila ni Z. , niti bilo šta slično, naprotiv, toliko se obradovala Bobu, da sam mogla da poletim.
Moja voljena mentorka kaže da se što su deca mlađa lakše u njih usađuju određene vrednosti, sutra i prilika da se kaže NE, nego kada su starija, prirodno. Ilustrovala je to sledećim primerom, zamislite svež malter, po njemu možete da pišete mnogo, a kada se stvrdne možete dugo da grebete i trudite se, a prvi vetar to može da odnese. Učimo ih i da prvo idu obaveze, pa zadovoljstvo i želimo da verujemo da će u nekim važnim trenucima znati da prepoznaju šta je za njih korisno ili kao što je rekao jedan stručan čovek, nije po pravilu ono što je lepo i korisno za naše dete, odonosno neke situacije manje lepe, mogu biti višestruko korisne po dete.
Roditelji dece, sa kojom imam sreću da se družim i učestvujem u njihovm odrsatanju, znaju da mi slušamo isključivo muziku za decu i klasičnu muziku, crtaće gledaju kući, čitamo i prepričavamo. To je moj skromni doprinos, jer sam mišljenja da smo malo uradili ako zadržimo za sebe, važno je da delimo, višestuke koristi će imati mnogi.
Porodico, svetinjo!
Оставите одговор