Koliko nam znače ljudi u našem okruženju, oni koje volimo i fizički su nam blizu? Koliko je jaka mentalna i emotivna povezanost sa onima sa kojima se volimo, a žive malo dalje ili baš daleko? Rekla bih i neću biti mudra, jer to svi znaju, da je to stvar srca.
Moja veza sa srcem je ponekada prejaka, ponekada umesto mene želi da donosi odluke, onda kada moj racio želi drugačije. Uvek nekako na kraju pobedi srce i koliko god je znalo da mi bude i teško zarad srca, ispadne da je to iako bolna, bila najbolja odluka.
Evo, na primer susret sa javnim ličnostima. Znam da vole, posebno ako su mnogo popularni, da ih ljudi zaobilaze, žele da žive svoj život. Ja sam ipak nekolicini njih prišla, jer bih se tačno skamenila da nisam. Trudila sam se da budem ljubazna i diskretna i pitam to što me interesuje i ispadalo je dobro. Još važnije od pomenutih ličnosti, jeste moj osećaj da priđem određenim osobama, koje vremenom postaju moj VIP svet.
Anu sam zapazila u kraju u kome sam živela, u veoma burnom periodu mog života. Delovala mi je kao spas, a njoj kao izazov, jer je prilazak bio neočekivan.
Olja je čekala isti autobus kao i ja i bila je lepa, još uvek onako dečije. Srce me vuklo da joj se javim. Kazala mi je da je i ona mene videla. Moja kočnica je očito bila slabija.
Savka je bila izazov na časovima glume, toliko sam želela da je upoznam. Mistična, drugačija.
Neke od mojih Jelena magnetski su me privlačile, to je bio imperativ, iako ga izbegavam.
Šone, drugačiji, znala sam za sva vremena, iako prođu godine da se ne vidimo.
Čuveni komšiluk, a nije glorifikovanje, jedna od retkih situacija gde je neko bio uporniji od mene, muža izuzimam, to kod njega ide teže. Bio je istrajan Peđa u nameri da budemo drugari, tako da smo epitet dobrog, najboljeg komšiluka odavno nadogradili.
Njih dvoje, na mom poslu…
Jedan virtualni prijatelj, B.R., koji me inspiriše…
Naravno, moj muž, prijatelj mog života, nekako me izazivao i sebi prizvao.
Tako, prosto voliš ljude i znaš da su pravi izbor za tebe. Vreme to potvrdi ili demantuje. Očito sam imaala sreće da su sve priče bile i ostale, uspešne, volim se sa tim ljudima. Važni su mi. Kada treba da se vidim sa nekim od njih, a neke izostavljam samo dužine radi, ja treperim. Srećna sam, poletna, život mi znače. Znam da bi bili u stanju sve da urade za mene, nas i duboko verujem da osećaju istu sigurnost u odnosu na mene. Neke sam možda povredila, sigurno da jesam, žestoko sam se trudila da to ispravim. Sa svima sam dobro, odlično. Ovo nije ulepšavanje, ovo je moj život, moj lični Hollywood.
Pričali su mi da vrediš koliko jezika znaš, ne znam tačno ko. Možda ima istine u tome. Moja je istina da sam za danas dobro uradila ako sam bila iskrena sebi i dragima. Dragi su mi bitni, oni su moj odraz, a zajedno smo zajednički doprinos za opšte dobro i lepo. Lepo, kao istinito i plemenito.
Moja rodbina je dobra, sa nekima imam odlične odnose, sa nekima je solidno adekvatan izraz, pa zato možda grubo deluje uverenje da su „prijatelji izvinjenje od boga za rodbinu“. Ipak, razlika je evidentna, mi smo se birali, nismo jedni drugima sledovali.
Zato vas čuvam i negujem najbolje što umem.
Trudiću se da nas zalivam redovno…
Оставите одговор