Po paklenoj vrućini, bili smo na venčanju ili na svadbi, pošto smo čin spajanja pred matičarem preskočili. Znači, venčali se i mi smo stigli na lumperaj.
U dve rečenice o njima, jer su bili čarobni u svojoj ljubavi. Već izvesne godine su zajedno, vole se i uvažavaju. To se osetilo i tog dana, bili su beskrajno pažljivi jedno prema drugome. Naravno da sam plakala kada su plesali prvi ples, sva ta romantika na mene tako deluje. Toliko mi se šminka razmazala, da su me zafrkavali, dobro zezali, Ajde da obnovite kao u filmu te bračne zavete. Paljevini kao ja, malo treba. Odmah sam poželela da smislim dobar datum i da napravimo ponovo našu svadbu.
Ovaj put bi me tata predao mužu, uz pesmu, isključivo u izvedbi Bruce Willisa, Save the last dance for me, ili bar da neko ume da je peva, a da zvuči kao da je on. Dvoumim se da li bih ovaj put obukla neku balsku ili neku ultra zgodnu haljinu. Mislim, volela bih i romantiku, za mnoge patetiku američkih filmova i neku opuštenu, rock and roll varijantu. Kako god, blistam, jer volim. Nema tu mnogo objašnjenja. Dalje se mislim da li bih uži krug ljudi ili malo više, nešto ogromno sigurno otpada. Znam da je priroda, a za dekoraciju bih se obratila nesuđenoj kumi, u stvari jednoj od nesuđenih, jer sam želela bar sa još četiri da se okumim. Bacale bi se latice crvene ruže i tako bi se mojoj starijij ćerki, koja je molila uju da se venča, samo da joj pripadne ta uloga, ispunila želja da bude deveruša. Ona želi biti deverušom još od svoje pete godine, pa, ako neko planira takav lik na svom venčanju, pre ovog našeg drugog, neka bude slobodan da je pozove. Za muziku bismo pregovarali, osim ako se ne odlučim da ga iznenadim, ali kako on ne voli iznenađenja, onda bi pao dogovor. Mi volimo i veoma slične stvari i veoma različite istovremeno. Znam da bismo preskočili grand prodakšn, popustio bi mi da počnemo uz Fat Boy Slima, a bilo bi i neke gipsy mjuzik, začinjeno Vidom Pavlović.
Podvezica, plava. Naši prijatelji su izveli tačku sa podvezicom svojevremeno, uz You can leave your hat on, tako što je mladoženja skinuo mladi istu zubima, na, malo je reći, zaprepašćenje njenog tate. Uf, oko ovoga bismo baš pregovarali. Tako sam ja imala podvezicu na našem originalnom venčanju, samo što je skinuta u tajnosti, jer onaj koji prosi uz poštapalice, meni neodoljive, to radi tako. Ne bi mnogo mislio o mom tati, više je do njega. Da, da, mnogo bismo pregovarali.
A tada, kada se dešavao naš najlepši dan, ili jedan od, izgledalo je ovako. Beograd nam je bio preskup, pa se odlučimo za Crnu Baru, tamo smo se i upoznali. Crkveni obred odigrao se u Beogradu, onda smo sa rodbinom i prijateljima nastavili put Drine. Učinio mi je to zadovoljtsvo, dok smo pravili pauzu kod Zmajeve pumpe i na našem mercedesu odvrnuo do daske 50 centa. Tada sam obožavala 50 centa i u venčanici sam plesala. Posle je moglo da se svira šta hoće. Bacala sam jabuku preko krova, dobila dukate, upoznala mnogo rodbine, pojela pola parčeta mesa, jedno piće popila i plesala, plesala sa njim i sa dragim ljudima. Muzika vrlo dobra za tadašnje naše prilike, malo popa, može i to, malo starogradske, malo sevdalinke i kolo. Juhu, igrala sam kolo kao velika, dok ona koja me je venčala nije provalila, Ma, ne zna ona, garant to da igra, nego joj je duga venčanica, pa se ne vidi šta radi nogama. Ljubazno me zamoli da pokažem noge. Ja skačem, a mrdam telom u ritmu i kao da znam. Na snimku izgledam kao iz nekog kulturno umetničkog društva.
Dvoumila sam se između jedne balske venčanice, neke nežno roze boje i jedne bele, da me stegne kao Scarlet O* Hara u struku. Pobedila je Scarlet. Njegovo odelo smo zajedno birali, bio je princ lično. Sašijem i neki rezervni kostim, koji je on kasnije pakovao, uz komentar, Bokte, kolicka je moja žena. Smršala od uzbuđenja, ali zato ide u pet ujutro na šminku, dok veje sneg, sred oktobra meseca. A noć pred je duša moja išao u naše selo, u naš restoran, da dokiti šta treba, spavali smo oboje po tri sata i bili smo najodmorniji i prirodno najorniji. Smejali smo se i ljubili non stop, pristojno, nego kako?
Kako god, volim venčanja, duhovita Jackson, koje sam propustila, tradicionalna, kao i moderna, kojima sam prisustvovala. Još više volim kada su priče i dalje srećne, lepe, istinski dobre.
Ako naše obnavljanje zaveta bude intimno, razmećete, ako bude veće, prisustvovaćete, ako bude u mojoj mašti, opet smo zajedno. Zauvek, nas dvoje i svi vi, koji ste se birali…
Оставите одговор