Месец: септембар 2016.

Bio je neki srednji dan, kao da pamtim, jer sam imala šest,a moj brat četiri godine. Bili smo u patofnama i ispred zgrade smo sami dočekali mamu. Dovoljno za početak priče. Ja sam kratko vreme išla u vrtić, čini mi se kao danas predškolci, godinu dana ili možda malo više.  Do tada nas je čuvala…

Pišem ti pišem, da mi fališ i da te često viđam ispred tvoje izmišljene bašte. Kako okopavaš, sređuješ i mnogo mi se raduješ kad me vidiš. Kad uđem u tvoju sobu, sve je tu i ti si tu. Čujem svaku tvoju reč, osećam tvoj dodir i uživam u tvojoj mirišljavoj, mekanoj koži. Uvek me prvo…

Danas sam imala prilike da sa prijatnim sagovornicima pričam o bontonu. O lepom ponašanju, o prihvatljivim oblicima ponašanja. Da ne zazvučim kao neka starovremenska gospođa, ipak mi se čini  da velika većina zna šta je lepo. Pod lepim mislim isključivo na manire i pristojnost, jer sve drugo je stvar ukusa. Bez nekog reda, navešću primere,…

Epa, spojeno pišem, nego kako, jer  lepo sam vam ispala mama koza. Sad znam i da mekećem. Sve ono što učim, tj prenosim mojim roditeljima i njihovoj deci, zamalo da padne u vodu. Zbog jedne kozje reakcije. Došlo vreme, a ko kaže da jeste, da se dete upiše u muzičku školu. Zna se, jezik, muzika…

Mišljenja sam da niko nema obavezu da čuva našu decu, osim nas samih ili ako okolnosti drugačije nalažu, osoba adekvatna za taj posao. Sve u vezi sa bakama i dekama je stvar čistog zadovoljstva i povremene podrške. Krenimo redom. Ovih dana sam se videla sa  dragim prijateljem, dosta starijim od mene, veoma uvaženim neuropsihijatrom. On…

Ima jedno odeljenje, negde je između šestog i sedmog razreda, detalje preskačemo, učeno od polaska u školu da je istraživanje i upoznavanje sebe, kao i prihvatanje drugog, esencija našeg bivstvovanja ovde. Gradivo je ionako umnogome prevaziđeno, osim ponekog  izuzetka. Kako su krenuli u prvi razred, dočekala ih je jedna posebna učiteljica, prigrlivši ih uvodnim rečima,…