Месец: фебруар 2017.
-
Da li je mama stvarno mama i da li je tata stvarno tata?
Da li je mama dovoljno mama, ako uvek ima sveže okačene fotografije na mrežama, doterana i napućena, dok joj je ćerka, peti razred osnovne škole, više odsutna nego prisutna na časovima? Samo se pominje mama, jer tate nema. Da li je mama dovoljno mama, jer opet tate nema, kada brigu o detetu vrtićkog uzrasta, potpuno…
-
Kako mi je drago da si baš takva
Kada shvatiš da te je prevazišla, iako deluje kad pre. I ne, nije samo tehnologija u pitanju, tu joj odavno odajem priznanje. Mene stvrano nije teško prestići u tehnološkom smislu, to svi iz okruženja znaju. Ja se i dalje kao silno trudim, ali me u stvari mnogo i ne interesuje. Džaba znanje engleskog, neke stvari…
-
Ja sam svoja zvezda dana
Ljudići moji, kako kaže omiljena mi Bojana, nemam nameru da zračim loše ni vas, ni sebe i zato se iskreno nadam da samo kao lepu želju shvatate moju konstantnu potrebu za veličanjem trenutka. A uz dalje čitanje, preporučujem sledeće…. Koliko mi je puta gospođa koja me rodila govorila, Vana, ovde i sada, ni sama…
-
Prvi razred
Dođe i taj dan da prvenče naše krene, pođe u školu. Prvi razred, prva veća obaveza, tako je meni izgledalo. Njoj sve prvo, nama sve prvo, još plus samo što se rodila i sestra prvenicina. Prvenica je bivala nemirna poprilično i vremenom se smirivala i sve više sarađivala. Sigurno da nije slučajnost što sam joj…
-
Zdravo za gotovo. Marš, ništa se ne podrazumeva!
Odavno sam prestala da mislim da se bilo šta podrazumeva, jer i najmanji lom prsta i njegovo zavijanje u gips, mogu da promene čitave planove, isplanirane i rezervisane mesecima unapred. Otpalo skijanje, nije dozovoljena ni varijanta banje ili akva parka. Mislim, sve može, samo da ona, starija ne učestvuje ni u čemu, jer je malo…
-
Kakav smo uzor svojoj deci?
Danas mi se obraća gospođa sa rečima, da njeno dete neko povremeno udari, ugrize i da je od tih udaraca boli kuk. Prepadnem se i dozovem u sekundi, jer znam dete dobro i znam da jeste dobro, zato sto takve stvari primećujem. Pričom dođemo do razrešenja, da je bilo malo koškanja, ni reč o udarcima…
-
Dobar vaspitač se postaje
Za početak, malo pojašnjenja. Ovaj tekst pišem bez namere da kritikujem, naglašavam, već samo kao ličnu opservaciju, na koju polažem pravo, kao dugogodišnji vaspitač, saradnik na projektima, sa znanjem iz određenih oblasti stečenih na seminarima i obukama i kao mama čija su deca pohađala i još uvek pohađaju vrtić. Vapitači se školuju poslednjih deset godina…