Odavno sam prestala da mislim da se bilo šta podrazumeva, jer i najmanji lom prsta i njegovo zavijanje u gips, mogu da promene čitave planove, isplanirane i rezervisane mesecima unapred. Otpalo skijanje, nije dozovoljena ni varijanta banje ili akva parka. Mislim, sve može, samo da ona, starija ne učestvuje ni u čemu, jer je malo nezgodniji lom u pitanju. Ljubavni naši odnosi i solidranost jednoglasno su doneli odluku da ćemo raspust provesti nas četvoro u Beogradu. Kao i mnogo puta do sada učvrstila se vera u meni, da mi je najvažnije sa kim provodim vreme, a ako još dođe neka nagrada u vidu putovanja, to je ozbiljan dar.
Jer se ništa ne podrazumeva. U mojoj se glavi samo podrazumeva da se volimo i nadam se da će to ostati konstantna moja tvrdnja i vera. Planiraš mnogo toga i hop promena, pri tom ni ne pomišljam na trajnu promenu i pozdrav, već nešto trenutno što može da iznenadi. Kao njen prst. Ili sudar važne mi gospođe sa ledom i opet promena. Em je boli, što iziskuje drugačiji odnos, em opet planovi padaju sa litice. Tada se trgnem i fokus mi je na dobrim mislima i iskreno sam zahvalna što je samo mali lom, odnosno jače ugruvavanje.
Letos smo planirali da deca odu na Drinu i druže se sa bakom i dekom. Nakon par dana zove nas baka, jedva hoda, silno se povredila. Vraćaj decu nazad i smišljaj sve moguće načine oporavka i pomoći baki. Ne postavlja se pitanje prioriteta, iako samo što smo počeli da uživamo u staro novim ulogama, momka i devojke. Pre dve godine druga baka nešto krenula da nas iznenađuje nekim padanjima i bolovima. Slatko se smejemo, nakon što nas prođu prvi strahovi. Smejemo se kako smo ponekada naivni u svojim težnjama i ne samo to, kako u stvari treba neki žešći zemljotres da se desi da bismo ponovo učili šta je najvažnije.
Jedan divan tata je otišao i ostavio mnogo mesta za pisanje u ličnom dnevniku, sve ono što njegovo odraslo dete, koje već odavno ima porodicu, ipak nije stiglo da mu kaže. I jedno predivno dete, vodi jednu žestoku bitku, u kojoj se zna da je ON pobednik. Njegova borba me naučila da kažem, Marš u tri lepe. A evo i kome i čemu.
Marš snishodljivosti i umiljavanju, marš drhtanju pred kvazi autoritetima. Ako si naučila, znaš za sebe, ako nisi, popravi znanje za sebe. Ja ću da vas malo gurkam, da posle ne biste žalile, ali ništa preko vaših mogućnosti. Treba da ste pristojne i vaspitane, treba da znate kako se i kome obraćate. Ali opet jedno marš da nešto specijalno u životu morate i vas dve i nas dvoje. Koja je radost i sreća i dar da smo ovde, jer izvinite ko nam je ikada garantovao da ćemo se nas četvoro pronaći? Niko nije, niti će, ikada. I zato da se upametimo i stavimo nas same na naše prvo mesto. Još malo pa ćete vas dve imati svaka svoje prvo mesto, već ga kopate i biraćete svoje želje i stremićete vašim htenjima. Ne nasedajte da išta u životu mora. Ne mora. Samo je jedna stvar izvesna, samo vam je jedno garantovano bilo onog dana kada ste se rodile.
Drage moje dame komada dva , ovo nikako ne znači da ste amnestirane od odgovornosti. Samo da vam naglasim koje vrste odgovornosti, one koju imate i tek ćete imati same pred sobom. Zato, postavljajte sebi izazove, stremite im, ali ne zadajte sebi više nego što će da vam prija, a ako vam nekada i ne prija i to okrenite u svoju korist, naučile ste nešto i dalje menjajte trasu putovanja. Ne pristajte na kompromise koji vam vređaju inteligenciju, menjajte i idite dalje, svaki dan je vaše i naše blago, zar da onda drhtite što se neko izvikao na vas? Zaobiđite zamku da treba uvek sve da rešite, neke situacije je baš odlično da samo ostavite iza sebe, isto kao i neke događaje i ljude, kao što će i tamo neki ostavljati vas.
Kada patite, vi i tada učite i što se pre trgnete i kažete, Ma, marš, nije vredno više mene ovo stanje, idem dalje, vi ćete pre upoznati jaču sebe i novi odraz vaš u ogledalu. I uvek, uvek zahvaljujte, ne samo po nekoj potrebi, što ste dobro, što imate divne živote svoje. Zato te živote i čuvajte, negujte, ulažite u njih i ako vam sreća bude pijaca, super i ako vam sreća bude neko studiranje negde, super, ako ste zadovoljne iznutra.
Zapamtite da ste sjajne i vi i sva druga deca i mnogi ljudi, baš takve kakve jeste. Da ste čarobne u svemu što radite dobro i da ćete biti još čarobnije kada pogrešite i onda ispravite i molim vas, ukazujte mi na greške. Borite se za sebe i uvek za sebe. A kada budete imale za koga još da se borite, borite se i za te koje volite, sa jednom, jedinom mišlju i uvek jedinstvenim ciljem, a to je da je vaš život nešto najdrogecenije što imate. Volite životić svoj.
Оставите одговор