Da li je mama dovoljno mama, ako uvek ima sveže okačene fotografije na mrežama, doterana i napućena, dok joj je ćerka, peti razred osnovne škole, više odsutna nego prisutna na časovima? Samo se pominje mama, jer tate nema. Da li je mama dovoljno mama, jer opet tate nema, kada brigu o detetu vrtićkog uzrasta, potpuno preuzima baka, a mama je opet na mrežama? Da li je mama dovoljno mama, skockana, što bije decu i zaključava ih u mraku, kada nisu dobra? Da li je mama dovoljno mama što je bebu u stomaku nosila i rodila i posle ništa ili vrlo malo uradila?
Da li je tata dovoljno tata što detetu kupuje poklone silne, ali ga nikada nije izveo na trčanje? Da li je tata dovoljno tata, što igra igrice dok mu se dete meškolji u krilu? Da li ja tata dovoljno tata što stiska dete do granice bola, a onda ga nasmejan predaje na čuvanje dalje? Ili misli tata da je pravi tata što je biološki doprinos stvaranju deteta dao?
Nije i neće. Niti je takva mama, zaista mama, osim na papiru, niti tata zaslužuje to zvanje, osim što je zaveden kao takav. Bljak, fuj, ružno je. Što dete treba da zna koliko ste spremni da naudite jedno drugome, pa ga koristite u te svrhe? Tada se dokazujete od ljubavi nezamislive, svakoga ste spremni da zovete za svedoke da dokažete da ste u pravu. Otimate ga iz ruku, bukvalno, čerečite. Sram vas bilo! Kada uopšte vodite računa o detetu? Koju mrvu ljubavi ste spremni da mu date, dok se prepucavate i bijete, dok se prikazujete kao žrtve? A niste iz te grupe, jer odaju vas postupci, smišljene strategije i jezik vaš prljavi. Ovde se ne radi o nasilju nad partnerom, nije ga bilo, ovde se radi o nasilju nad decom, jer ga pothranjujete i začinjavate.
A šta ste sve mogli da uradite, ako vam je zaista stalo do deteta, a vi više ne možete zajedno? Mogli ste da se raspitate za stručnu pomoć, toliko znanja imate. Ako ga nemate, mogli ste da pitate. Mogli ste da uključite dete u pregršt radionica, u danima kada ste dobar otac ili dobra majka. Mogli ste da se sa detetom družite, umesto što pljujete po bivšem partneru, nekome ko ima četiri ili jedanaest godina? Mogli ste da za mesto borbe izaberete drugi model, umesto što rođeno dete mučite. Mogli ste da mislite o detetu i kako se ono oseća, dok vodite višesatne razgovore sa prijateljicom, dok vas dete vuče za rukav ili da skratite boravak u kafani dok se žalite kako vam je život pakao, iako ste detetu obećali šetnju. Mogli ste da prestanete sa uvredama u međusobnim razgovorima, kojima po pravilu prisutvuje dete i obratite pažnju na DETE!
Sutra ćete pravdu da isterujete u školi, jer to nije vaše dete sigurno uradilo, ma, ne. Nije ono nikoga nazivalo pogrdnim imenima, gle slučajnosti, baš ste te reči koristili u razmeni sa bivšim životnim saputnikom. Ipak, ne, moje dete nije takvo. I dete ćete da vaspitavate skupim gedžetima i firmiranom garderobom, ray ban naočarima u trećem osnovne, najskupljim rancem u gradu, ali ne, to nije vaše dete. Vaše se dete naslušalo nekih pristojnih priča, učilo se manirima od malena, čitalo mu se pred spavanje, češkalo i mazilo, slušalo kada se požali. Ili se, nakon mučne borbe sa bivšima, teralo u sobu, jer mama treba da odgleda novu epizodu Sulejmana, a tata očekuje dobitak na kladionici. I hop, dete se slalo u sobu, jer je nemoguće, nezahvalno i ne zna kada je dosta. A ujutro će opet mamica i tatica da detetu podare još skuplje patike i spejs šatl pride.
Ovo nisu porodice gde majka beži u sigurnu kuću i ovo nisu porodice gde je otac zaista dobrica. Ovo su kvazi porodice, koje je baš briga za porodicu. Ovo su ljudi, neljudi. Tačka. Sve ovo zajedno su zapažanja, temeljno proverena o kobajagi roditeljima. Jer, ovo su roditelji prepucavači, sami sebi dovoljni, baš me briga~može mi se i tome slične kategorije. Pristojnost mi brani da se pitam što su uopšte i pokušavali da se igraju roditelja.
Jer, mama je stvarno mama, kada brine o tebi i tvojim potrebama, bez obzira na krštenicu, dete drago i tata je stvarno tata kada si mu ćera, iako biologija kaže drugačije. Mama i tata su više od stvoritelja tebe na ovom svetu.
Оставите одговор