Kakav dražestan osećaj kada imaš gde da odeš i budeš sasvim sam, a da se dovoljno brzo pojaviš tamo gde te najvoljeniji očekuju. Mama i tata su otputovali i ostavili mi stan na čuvanje, pa sada u miru dolazim ovde da pišem, jer nisam dugo, jer mi prija tišina i niko me nemama. Ono jeste da mi fale u smislu tehničke podrške i da voljeni moj kaže, E, ženo, šta smo izlazili, izlazili, sada ništa cele tri nedelje. Iskrena da budem, biće ovo njihov i više nego zasluženi odmor, a ja evo imam i stan.
Znači mi ovaj stan danas i značiće mi narednih dana, da smirim turbulencije u stomaku, glavi, bez preterivanja i u srcu. Šesti razred je u našoj kući bio više nego zabavan. Promene u vezi sa našom šestakinjom bile su poprilično izazovne. Od interesovanja, promene raspoloženja, učenja, zamena prioriteta, obesmišljavanja školstva, do buđenja u ponoć. Mama, tata, ajmo sada jako, ja mogu! Ajmo…
Mesec dana, onoliko koliko je ona osećala potrebu, a osećala ju je često i dugo, trebalo je da objasnimo, preslišamo, a nekada samo da budemo tu, Ja bolje učim kada je neko od vas u mojoj blizini. Važi. Onda na smenu preuzimamo mlađu, u zavisnosti čija joj podrška više prija. Bilo je momenata kada smo se otimali ko će sa mlađom napolje, a kako bismo izbegli sukobe oko bežanja, bilo nam je lakše da se starija izjasni. Jednog dana je rekla da može sama sve, sapleli smo se na ulaznim vratima u želji za vazduhom. Bez Nemanjića, Njutnovog zakona, neme karte, oplodnje riba, pluskvamprefekta i ostalog.
Ples nas je održao, njemu hvala. Kada god upadne u neko loše raspoloženje ili pravi pauzu, naša starija ćerka igra svoj folkor do znojenja i padanja na krevet. Onda se malo osveži i kreće kao nova. Igrao se folklor po kući, orio se Leskovac, mislim da i sama znam par koraka. Čitavi su se koncerti pravili. Onda uleti mlađa folklorašica, pa zajedno otplešu ko zna gde. Zahvalni smo folkloru i srećni što je pronašla svoju strast. Koliko god da je bila umorna, iscrpljenja, trčala je na probe, a bilo je prilično i koncerata.
Ovaj prazan stan je dobar i zato što mogu malo da pobegnem od trotineta, rolera i bicikla, koji me svakako čekaju za sat vremena. Mogu malo i noge da odmorim, jer pored njih dve, ja sam vrlo utrenirana i brza. Iskrena da budem, ja zaista uživam u svim akcijama sa njima dvema, da mi je prosto neprijatno koliko je lepa ova tišina. Možda bih i kući bila sama, jer je mlađa još u vrtiću, a starija je verovatno izašla sa drugaricama, ali me tamo vrebaju opasne zamke. Veš, ručak, sudovi. Sređivanje, nameštanje i slične dražesne situacije. Ovde sve lepo, čisto, može kafa u miru da se popije. Mama and tata, hvala vam!
Ali, mama zašto ne može, kada svi mogu? Ali, mama, nisi fer! Mama, mooooolim te! Mama, može samo još jednom? Mama, obećala si, a znam da nisam…. Deco, veoma vam se radujem, ali samo još koji srk da uzmem i dolazim.
Iskreno se radujem velikom spremanju, jer se oduševljavam koliko stvari nisu nosile i šta su sve prerasle. Volim kada menjamo zimu za leto u ormanima, mada me ovo vreme napolju zbunjuje i još uvek taj posao nije finiširan. Započet je i prilagođava se vremenskim prilikama, jer ja baš volim zimu, a s druge strane sam vrlo zimljiva, tako da će prava transformacija u ormanima tek da se desi, kada sedam dana uzasoptno bude trideset tri stepena. Do tada malo slojevito. Eto, opet dobro što sam sama ovde, jer bih kući mozgala šta ipak mogu da ispremeštam.
Sve u svemu, bilo je burno i zabavno, bilo je bleskasto i ozbiljno biti pratioc na putovanju u školi, biti podrška u razgovorima, zahvalna nebesima što je tako, biti saputnik u parku, igralištu, šetalištu. Čitati i maziti, koliko ko da, dozivati na obrok po nekoliko puta, slušati i gledati maskiranja i plesove, proslavljati njihove rođendane, radovati se njihovim radostima, tešiti njihove padove i razočaranje. Bodriti, hrabriti, hrabriti, bodriti.
I znam da će uvek biti tako, u smislu moje podrške. Znam, jer volim moj život i zahvalna sam na svim trenucima i saznanjima, borbama i nadanjima.
A, evo još malo, pa će i more. Živote dobri! Do tada ću dolaziti na moje skriveno mesto, koje sada napuštam, jer mi je vreme isteklo….
Оставите одговор