Veoma sam uzbuđena i srećna, jer sam imala tu čast da sa njom, našom prvom bebom u familji, stojim danas u redu dok se upisuje na fakultet, sada devetnaestogodišnjom devojkom. Na momente sam drhtala, kao da se upisuju moja rođena deca, čak su se i neke suze promolile, prave radosnice, a iz mog ugla, pomalo banalizovano, sve izgleda zapravo ovako….
Saznajemo da smo trudni, silno se radujemo i konstantno gledamo prvu sličicu bebe, sa prvog ultra zvuka. Malo se prispitujemo, više radujemo i iščekujemo. Pri tome, ovde ne mislim na mog muža i mene, već na većinu nas, parova koji se vole i žele potomstvo.
Dođe vreme da anđelka upoznamo, radost, zbunjenost, odgovornost, snađenost i nesnađenost i tako dalje. Prvo povijanje, prvo dojenje, prva benkica, prvo kupanje. Sve prvo. Mislim da je slično i sa drugim, trećim, četvrtim, detetom, mada moje iskustvo doseže do broja dva, s tim da su roditelji opušteniji, prirodno. Tako da se sve ovo prvo nabrojano odnosi i na decu koja su rođena nakon prvenčeta.
Krenu prvi grčići, pa prvi zubić, pa prvi korak, prva reč i eto ga prvi rođendan. Prvo se tu svakako ne završava, već nastavlja da sa nama živi, dok smo i mi živi. Dete je prvi put selo na bicikl, prvi put boravilo u vrtiću, dobilo prvu pozivnicu za rođendan, ispao je prvi zubić, raslo, raslo i krenulo u prvi razred. Od prvog do četvrtog bi trebalo da sve ide više manje utabanom putanjom, ako su se okolnosti skockale. Raste dete naše, rastemo i mi sa njim. Onda mali šok, polazak u peti razred, jer se tada naše dete susreće sa drugačijim vidom nastave. Od šestog već ozbiljnije promene krenu da se odvijaju, u telu, glavi, razmišljanjima, vrednostima i mi nastavljamo da sazrevamo sa detetom i testiramo svoje umeće roditeljstvovanja, strpljenje, toleranciju, jasne granice i dođemo nekako do završetka osmog razreda.
Trema, uzbuđenje, koliko je bodova skupljeno, koje su škole na listi želja, je li čedo naše dovoljno spremno da se upiše u prvi razred srednje škole? Jesmo li i sami sazreli i osvestili se da je sada pred nama ono malo iz stomaka, samo se nešto fizionomija izmenila? Upiše dete srednju, uči, druži se, spoznaje i upoznaje, pregršt novih situacija. Iskušenja na svakom koraku, emotivna, moralna, fizička, duhovna. Hop i prvi izlazak do kasno se približio. Ko čeka dete, kada se vraća, kome se i da li se javlja i neke opet nove forme sazrevanja. Kako sve ubrzano prelazim, jer u suprotnom i pet stranica moga teksta ne bi bilo dovoljno da sebi neke stvari predočim, tako dolazimo i do kraja srednje škole. Dete naše, sada već mlad čovek, znači devojka ili momak, sprema se za završne ispite, finišira ocene, sprema se za prijemni, a sprema se i za matursko veče. Kako ja volim bajke, meni su tada svi ti mladi ljudi lepi i liče na nekakve princeze i prinčeve, ako imaju ukusa. Pa, doterivanja, probanja, šminkanja, opet doterivanja i ode čedo na maturski bal, uzbuđenje do maksimuma, a koliko će maksimuma tek biti i što je slatko, koliko ih je već bilo…
Onda doživim da ona, koju sam kao bebu od par kilograma zavolela, hoće baš sa mnom da ide na upis na fakultet i da baš sa mnom deli svoj budući veliki korak. Onda ja stisnem zube i oči, najhrabrija sam na svetu, podrška kakva njoj prija i nisam samo strina koja posle krišom plače.
Ko zna koliko prvih nekih momenata nisam spomenula, jer me radost goni dalje, ali mogu da pretpostavim, ono što smo i sami iskusili, šta će se dešavati već. Obzirom da verujem u najbolje za svu decu, ona će završiti fakultet, zaljubljivaće se i odljubljivati, patiće i neće patiti, putovaće, upoznavaće ljude i planetu. Pametna je, otići će odavde. Radiće posao koji voli, pronaći će se ona i njena srodna duša. Voleće se silno, uživaće jedno u drugome i u nekom trenutku će poželeti nešto novo i više… Onda će možda odlučiti da prošire svoju priču i onda dolaze prve stvari nabrojane….
Kontaktiraće svoje bližnje, još novijim čudima tehnike, posećivaće koliko okolnosti, potrebe i fizička udljenost budu omogućavale i to ti je život. I baš je lep. I baš je pun izazova i svaki nam dan donese nešto PRVI put.
Neka je srećan ovaj let!
Оставите одговор