Čaroban

Onda kada ti je svet tu i kada ti se sve čini mogućim i na dohvat ruke, neko kao ja ima potrebu to da deli. Ja sa njim i uvek sa njim.

Odlučila sam da na izvesnom polju želim promene, samo sam se slabo usaglasila sa sobom na koji način i gde bih dalje, te su takve moje zbrkane poruke Univerzumu i odlazile. Brljala sam i pogrešne pretpostavke pravila. Takvi su mi i rezultati dolazali…

Opet sam se osvestila, po ko zna koji put zapravo i bez žaljenja, da moje želje i aspiracije treba da budu jasnije, kako bi mi i takvi odgovori stizali. U tom mi se na našoj terasi obratio voljeni muž moj rečima, da neke stvari treba dobro da se svare, „krčkaju“, kako bi moje razmišlajnje išlo u pravcu u kome želim da ide. Začinjeno rečima, Znaš li da sam bar godinu dana razmišljao o promenama i slagao kockicu na kockicu, dok nisam presekao. Ok, tu je caka. Ja sam, kome sam god mogla, rekla za promene, samo prilično neodređeno. Pojašnjenje bi bilo da mogu novo i bolje, ali prvo sa sobom.

Zato ovo nije hvalospev mom mužu, već zahvalnost i sreća da imam srodnu dušu u njemu, da me razume sa pola reči jedva izgovorene, sa mimikom u pokušaju. Zahvalna da sam pala na glumi, jer je tako trebalo da bude i da me svojevremeno drugarice teše u selu, u istom trenutku dok je i on tamo. Imajući u vidu da mi je jedna veoma važna prijateljica rekla da je divno što se muž i ja imamo i da sam to nekoliko puta apostrofirala, ja to činim ponovo.

Velika sam. Odrasla. Zrela koliko jesam i uvek mi je bolje kada svoje odluke i htenja delim sa njim. Zato jesam i neka sam zahvalna i zadovoljna što je on sa mnom.

Čak i kada ga nema, on je tu. Dugo bi se mnogo toga tavorilo i ubuđalo ili još gore zastarelo da je drugačije. Hvala Crnoj Bari, hvala našim očevima što su se baš tamo rodili, hvala Olji i Savki što su baš u moje selo htele da idemo i beskonačno hvala nebesima i zvezdama što je sve ispalo baš onako kako je najbolje!

Kada uprskam po zidu, smeje se, kada po milioniti put zaboravim sopstevnu šifru za nešto, razume me. Ume i da kritikuje, ali prvo prihvata. Kada se dvoumim, a dvoumljenju sam sklona baš, pomaže mi da dođem do rešenja. Koliko god u nekim trenucima želelela da mi on iznese najbolje rešenje, moj se čovek potrudi da to uradim ja. Čuveni maxi i neodlučnost ravna stupidnosti, do izbora obuće i majice, ali sa bezgranično poverenja u neku od mojih procena u vezi sa decom i sugestijama nagrade velikim.

Noutbuče moj i šumaru i majstoru za drvo, najbolji si za mene. Najbolji si za nas tri. Neka se nebo prevrne, zvezde postave drugačije, šta me briga? Imam tebe. Da me hrabriš i bodriš, da veruješ uvek. Da me prihvataš sa milion mana i savršenstvom kakvo ti se daje, u mom obliku.

Zahvalni su ti moji, jer si zetina. Zahvalna ti je nana, jer si uradio i pokrenuo važno. Zahvalne su ti neke moje drugarice, jer si ih tešio, a neke sa nekima spojio. Zahvalna sam ti ja jer su Kikiriki i Šmizla nas odabrale…

Jer si za mene čaroban!!!