Kada sam bila veoma mlada, još uvek vitkog stasa, pre puberteta, moja me je mama zvala Brooke Shields. Ništa specijalno mama o njoj nije znala i ovakav nadimak, nadenut meni, odnosio se isključivo na moju fizičku lepotu, tačnije moju glavu, viđen očima žene koja me rodila.
Nije baš bilo lako otrežnjenje kada sam sama shvatila da nisam tako lepa, da ima lepših i još lepših i za moj ukus nekih najlepših. Čak se i mama moje mame šalila kasnije, da ju je bilo teško ubediti da nismo najlepša deca na planeti. Moji roditelji su mnogo ulagali u nas dvoje u svim aspektima našeg razvoja, a ovo je bila jedna od onih nerealnih slika koje izmaštaš u svojoj glavi. Tata je bio jednostavniji, njemu sam prosto bila najlepša i tačka.
Iskreno govoreći, nije mi bio najvažniji moj izgled tada, a pogotovo sada. Sada znam da sam lepa ako sam zadovoljna, a zadovoljna sam ako radim stvari koje volim, kada sam nasmejana, okružena ljudima koje volim i od kojih učim….Sve su mi lepši ljudi koji me osvoje svojom inteligencijom i humorom i mnogo sam puta patila kada sam dolazila do saznanja da oni mnogo lepi, ne moraju uvek da budu i dobri, a naravno da ih ima. Ipak, fizička lepota ili njena relativnost, moje viđenje…
Kako uopšte znaš da li je neko lep? Umem u svoje ime da objasnim i odgovorim na ovo pitanje, ali me je dugo zbunjivalo kako Dylan iz Beverlly Hillsa nije svima prelep, na primer? Da, veoma sam sklona maštanju i kao mala sam stalno u nekoga bila zaljubljena, ma i kao velika. Toliko oduševljena nekim lepotanima sa ekrana, da sam starijoj ćerki pričajući bajke, davala imena prinčevima iz te klase, Brad Pitt, Johnny Depp, Robert De Niro, Ryan Phillippe i Clive Owen. Shvatila sam da sam možda malo preterala, kada je ta ista ćerka u fazi žvrljanja nacrtala neko biće sa suzama , koje je nazvala Cliwe Owen plače!
Neću suditi o dograđenim i nadograđenim lepoticama, a i ko sam ja da to radim, već ću preneti utisak iz gradskog prevoza, danas. Danas sam videla mladu devojku, otprilike sedamnaest godina staru, prirodno lepu, meni. Potpisujem, većini bar dopadljivu. Imala je dug kaput, šarene čizmice u skladu sa istim, elegantno zakopčana, urednu kosu, pristojnu dužinu noktiju, sa jedva vidljivim sjajem za usne i maskarom. Toliko je bila prirodna. Prirodno mlada i lepa. Nadam se da je razumljivo ovo što pokušavam da kažem. Lep si onda kada si zadovoljan i nikavi specijalni efekti nisu potrebni.
Naravno da nisam neka staromodna tetka, koja ne razume potrebu devojčica, posebno devojaka za fizičikm doterivanjem. Moja ćerka od juče u ormariću škole ima mini neseser za vanredne situacije, a kako je mali broj godina u pitanju, u isti je stavila samo sjajeve za usne, uz napomenu samo ako bude neko fotografisanje, mada me već ispituje da li će u sedmom razredu moći da stavlja maskaru. Znaš sedmakinje to rade i to je tako cool. Za ova i slična pitanja konsultovaću drugarice, mame starijih devojčica, jer je moj sadašnji odgovor ne.
A u školama, moje odredište su za sada osnovne, tako da o srednjim tek ponešto znam, situacija je zapanjujuća. Mlade devojčice su veoma ozbiljno našminkane, veoma stegnuto obučene, sa veoma dugim, najmaštovitije moguće nalakiranim noktima. Dok, primera radi, u mom okruženju raste jedna osmakinja, koja je i više nego cool, bez pomenutih dodataka, tj svedeni su, primereni uzrastu i ona je prirodno mlada i lepa.
Dakle, iz mog ugla i Dylan i Clive i Brooke su u našim očima, možda bolje rečeno pogledu,u stavu, ispunjenosti…
Porodico, ti si ipak, najvažnija, ti daješ primer svojim delima i modelom ponašanja. Porodico, reaguj i aktivno učestvuj u odgoju svojih najmiljih.
Sve vas voli vaša Brooke Shields!
Оставите одговор