Čekam te Vana, da otvoriš oči!
Čekam te da odgovoriš, bez dodatnih pitanja.
Čekam te, jer si i ti dosta čekala, pa hajde da sa čekanjem prekinemo zajedno, osim ako nije red za pozorišnu predstavu ili koncert.
Sećaš se kada si trudna čekala i pretila da ćeš šerpu tek svežeg graška s mesom u kantu da baciš?
Znaš li ti da je to tvoj prošli život? Ova, već desetak godina nova ti, mi se sve više svidja, sve je bliža suštini.
Još samo da nauči da se opusti.
Mada… bolja je, ležernija, manje afektivna, tolerantnija. Na reakcije tinejdžerke ume da plane, ali onda razmisli, ne gura u kutiju, već traži rešenje. Ono što se može okarakterisati kao poseban napredak, jeste da u tim situacijama ne konsultuje knjige, već sluša svoj instikt. Hurej!
Umudrila se u vezi sa odnosima, koji su joj srednje važni, premda je žacnu ružnoće, ume brzo da ispliva, tek sa malo vode u ustima. Što je dobro, zar ne Vanči? Znaš kako si lično i burno sve preživljavala u odnosima vrednim skromnog pozdrava, sećaš se da od tada i datira tvoj nadimak hepo kockice. Istina i dalje se ti “ primaš”, ali je sve to već mnogo bolje.
Htela sam nešto u vezi sa tvojim poslom da ti kažem. Razmišljam na glas, a ti ovo verovatno već znaš. Onog momenta kada odlučiš da izglancaš sajt, onog momenta kada kreneš posvećeno da razmišljaš i pričaš ljudima o promeni posla, kada se istinski budeš budila i posvećeno s tim mislima legala i najvažnije kada se suočiš sa strahom, tada ćete se tvoj idealan posao i ti pronaći. Do tada idi na engleski, vežbaj redovnije u teretani, praktikuj uredno masaže lica, nastavi sa čitanjem, budi dobro tebi i ukućnima i naravno nastavi sa pisanjem. Evo, smeš li da obećaš bar dva teksta nedeljno, jer ja znam da ti možeš, pitanje je nastavljaš li?
Draga Vanči, znam da ima dana kada se pitaš zašto odavno nisi na Novom Zelandu i kada slušalicu okrećeš na dole. Radila je to i tvoja mama i druge mame tvojih drugarica , tvoje drugarice koje su bliže, znam, to i dalje praktikuju. Oprosti sebi još dok to radiš, a ako te toliko izjeda, onda glasove propusti, bez urezivanja.
Ti znaš koliko su oni dobri, divni, posvećeni, koliko su istinski iskrenih dela učnili, oprostili, bodrili, hrabrili i motivisali. Zato ako joj nije dan za smeh, pusti je ili je zasmej vicem ili insistiraj na šetnji ili diši duboko. To svakako radi, diši, diši.
Jer, kao što i ti imaš dva puta po dvadest i malo preko, tako i drugi imaju trideset plus dvadeset, pedeset plus dvadeset i tako redom. Drago mi je, veoma drago to dete u tebi, dečja radost, ponekad i nepromišljenost, ali fakat je Vanči da si žena u svoj svojoj punoći i da si okružena ljudima sličnim sebi. Kao što je istina da oni nisu više tako brzi i vispreni u odlukama, umaraju se i manje sliče onim poznatim licima.
Zato prvo zagrli sebe, radi šta ti prija, nauči se da ćutiš, usavrši držanje vode u ustima i na dobrom ćeš putu biti. Manje će žala u tebi ostati, većoj lepoti i osmehu doprineti.
Dobra i smešna, mila i svojeglava, srednje uporna, osetljiva, namrštena i nasmejana, moja bleskasta vodolijice, DIŠI!
Pa, šta i ako ostaneš u coklama i farmerkama čitav život, videla si da umeš da se doteraš kada ti je do doterivanja stalo…
Оставите одговор