Najodmerenija reč, najtoplija uteha, najveći čuvalac tajni, najodaniji sagovornik, najbolji grlilac, njeno veličanstvo- ONA!
Prišla sam joj na fakultetu, na samom početku studiranja, jer me nešto teralo da baš njoj priđem, a njoj je nešto drugo bilo na pameti, kasnije sam znala da je u pitanju bila bol, koju je, kao i uvek, sakrivala, da druge ne bi povredila. Odbila je da mi da odgvor, tj kao da ga nije ni dala. Nakon kratkog vremena, još me nešto jače njoj vuklo i opet sam joj prišla, da baš nju konsultujem i ovaj put mi je ljubaznije odgovorila, mada mi je kasnije priznala da se pitala, „opet ona, već sam je odbila, šta sada hoće?!“. Rekla je da joj je bio i izazov što sam ponovo prišla.
Kako smo živele u istom naselju, praktični deo ispita smo radile na istom mestu, a onda sam silno želela da sa njom pijem kafe, rekla je da i njoj to prija. Ja sam ubrzavala, ona usporavala, na kraju je „pala“ na moj šarm, ili bolje reći upornost i već nakon tri meseca smo obe znale, to je to! Kao kada se u nekog zaljubiš, kao kada silno želiš nečim da se baviš, tako smo ubrzo shvatile da želimo da smo što duže zajedno. Njoj je prijala moja sloboda, meni njena mirnoća, ma, prijala mi je sva. Moj život do tada nije bio baš ušuškan, mada je polako počeo da se sređuje, a njen je delovao najsređenije moguće, jer je ona tako izabrala, iako je već tada sa 20 godina imala dugu istoriju patnje, preranog sazrevanja i gubitaka, iz kojih je, meni čudom, njoj po prirodi dato, izlazila jača i mudrija. Divila sam joj se zarad toga i javno i u sebi, dok bih o njoj razmišljala. Ustvari, ona je znala Tajnu, mnogo pre bilo koje pročitane literature, susreta sa stručnjacima…bez preterivanja, nešto sija iznad nje.
Svaku moju svađu sa nekom osobom znala je napamet, svaki moj hir je mudro spuštala na zemlju, dostupna je bila konstantno, tešila me i hrabrila, verovala u mene, onda kada sam i sama sumnjala. Prava reč i mera se kod nje podrazumevala i danas je tako. Od nje sam učila da merim, da ne moram sada i odmah sve. Naučila me da brojim do deset i nazad. Nametnuo joj se neki nadimak na poslu, jer je bilo zapisano da zajedno i radimo i ona je tek pre neku godinu rekla da želi da je svi zovemo po imenu. Ja bih to uradila i pre, ali moja duša, previše uviđajna, nije htela da se neko oseti loše ako bi to izgovorila. Eto, ima manu, previše je sva u meri i ponekada malo veruje sebi. Mada, skoro savršena kakva jeste i na tome radi, tako da je ovo davno prošlo vreme.
U isto vreme smo bile i trudne, ja sam mislila da sam dobra trudnica i drugarica, a bila sam razmažena. Ona je bila trudna i sve je mogla, kao da je moja trudnoća bila veća, u šali me je nakon porođaja zvala Georgina i javno joj se izvinjavam zarad tog budalastog ponašanja i još par stvari, kada sam je povredila. Ona mene nikada! Trudna i nakon porođaja, to je bila super žena. Najbolje je gajila svoje dete, odolevajući svim iskušenjima, menjanjući život svoj, opet situacije okretala u svoju korist, jer je tako bilo najbolje za nju i njeno dete. Toliko hrabrosti i umeća u jednoj osobi, da mi prosto možda neko neće verovati. Dokaz mojim tvrdnjama su i drugi ljudi, prijatelji, saradanici, profesori, koji je smatraju pomalo čudesnom. Ona zna da šije, pravi sitne i krupne stvari, umetnička dela od finih i grubih materijala, obučena je uvek dobro, stilizovano, dama sa manirima, gde god da se nađe. Voli da čita, uči i stalno radi na sebi. Ona je ta, koja je našu bebu od godinu dana čuvala, jer je drugarica hitno morala na put sa mužem. Termin hitno u ovom slučaju je bio emotivne prirode, baš kada je beba skidala pelene. Iz ovoga se da zaključiti da ona jeste anđeo, a za mene dodajte epitet po srcu.
Želim da verujem u njene tvrdnje da sam mnogo bolja, da na mene može da se osloni, da mi bezgranično veruje, da sam zaslužila njenu ljubav i poverenje.
Na kraju, ne znam kome da zahvalim što je imam i to bih učinila bezbroj puta. HVALA, voljena moja, najbolja prijateljice u živooootu, na celom svetu!
Hvala što te imam, hvala što si imala strpljenja za mene, što si me učinila boljim čovekom, hvala ti što si mi učvrstila veru u ljude i dobrotu, hvala što si bdila nada mnom i što naša deca nastavljaju započeti put…
Za TEBE, uvek, sve!
Оставите одговор