„Znaš, poklonila sam joj mnogo igračaka, ali ne želim ove što ste mi kupili ti i tata. Posebno ne ovu koju ste mi kupili kada smo bili samo nas troje.“
Moja deca se i vole i takmiče i nadmeću i odmeravaju i izazivaju i teše. Razlika među njima je sedam godina, kada je starija po svim parametrima, možda grubo rečeno, rasla i formirala se kao jedinica. Dugo je želela da imamo bebu, onda se malo i umorila od svoje želje. Kada se desila trudnoća, ubrzo je bila ljuta na bebu u stomaku, jer je mama bila prinuđena da leži, umesto da sa njom pleše, skače, odlazi u duge šetnje. Uspešno me je zamenjivao njen tata i bila je prividno zadovoljna. Rođenjem bebe osetila je olakšanje i neizmernu radost, osim što je ipak očekivala drugačiju bebu. Bebu koju će da šeta, ljulja, presvlači, čita joj, a ova da joj zadovoljno, sa osmehom uzvraća. Tako je ona zamišljala, a beba nas je sve iznenadila!, možda nju ponajviše, jer je beskrajno plakala, vrištala, bunila se, brzo spavala i već znate dalje, da se ponavljam.
Sada imaju jedanaest i četiri godine i nama se čini da sve više pronalaze dobrog povoda da im je lepo kada su zajedno. Potreba za zajedništvom posebno je vidljiva ako je neka u nečemu pogrešila ili se neprijatno prema nekome ponela. Tada nastupa taj međusoni zaštitnički odnos i tuga ako neka plače ili je nešto boli. Tada se iskreno vole i podržavaju jedna drugu. Starija voli povremeno da čuva mlađu, neretko da joj naređuje, mlađa voli da sledi stariju i neretko da joj prkosi. Otprilike se na tome zasniva njihov odnos, uz dodatak da starija voli da glumi mlađu, kako bi dobila nešto što mlađoj kao takvoj sleduje ili pak, mlađa da uči frdeže, padeže, jer ih uči i starija.
Mlađa ume da bude umilna, voli da se mazi, daje i rado prima dodir, lezi pored mene da te osetim, staija je kruta, osim sa roditeljima, drugima podmeće glavu kada žele da je poljube, mlađa ni toliko sa drugima, ona je vezana za mamu, tatu, Diju. Kada se mlađa mazi i straija bi malo volela, kada je pozovemo, jedva pristane, a ako je nekim slučajem obrnuto, mlađa, kao po naredbi, doleće između nas. Tako uvek, osim ako se svi nismo videli duži deo dana, tada smo isprepletani sve četvoro.
Nas dvoje odraslih se trudimo da negujemo naše zajedništvo i naš četverac, a da uvek imamo vreme da smo sa svakom ponaosob. Mlađoj nedostaje starija, kada nije tu, ali za kratko, jer ubrzo krene sa začikavanjem, starija na odsustvo mlađe reaguje, jao , baš mi je žao što nije ovde, hi, hi, moraš li tako rano po nju u vrtić?
Ljubomora prisutna, opipljiva. Nastojimo polako da ih približimo jednu drugoj, izbegavamo bilo koju vrstu prisile, moraš da voliš sestru, ali da, treba na lep način da joj kažeš šta želiš, bez naređivanja i vikanja. Onda krenu da se žale jedna na drugu i opet, ako u nečemu preteraju, odlaze zagrljene u sobu, da se zaštite u svom svetu, dok se ne čuje, imaš zabranu ulaska u moju sobu tri meseca ili Dija me guraaa.
Sve su to slatke borbe, naivne, za prevlast, dominacijom, koja je glavna. Moja je želja da se istinski, koliko im karakteri i razlika u godinama dozvole, prihvate i ako je moguće nauče da su jedna drugoj oslonac i podrška. Mnogo mi je tužno kada slušam priče, gde se kao odrsali ljudi u toj meri udalje i druge ružne situacije, da se kontakti između braće i sestara, ili sestrama i braćom, svedu na poneko čujenje i veoma retko viđenje, nekada ni toliko, a postojala je istinska bliskost dok su bili mali. Hrabri me naš odnos sa njima, da će dati rezultate, a i činjenica da smo i moj muž i odnegovali topao, prijateljski odnos sa našom braćom.
Želeli smo dvoje dece i zahvalni smo što se to i desilo, makar i zarad toga što kada nemaju drugo društvo, ipak se rado okrenu jedna drugoj, za sada je i to dovoljno. Nisu same…
“ Znam da me moja sestra voli zato što mi daje svu svoju staru odeću, pa mora da ide da kupuje novu.“
ili
“ Ti i ja smo sestre. Zapamti da ću ja uvek biti tu da te podignem kad padneš…kad završim sa smejanjem.“
Оставите одговор