veomaa sam uzbudjena sto ti pisem pismo, dok si ti na putovanju sa drugarima i tvojom vaspitacicom. Naime, stvar postaje ozbiljna. Kako da ti napisem, a da ne zvuci sebicno. U stvari kako god da napisem, zvucace tako. Mnogo sam te se uzelela, do sunca mi nedostajes, brojim svoj maksimum. Ti mi slobodno odgovori da i ja idem na put i da ti meni tada ne pises pisma, vec uzivas tamo gde si i radujes mi se kada me vidis. Casna rec, tako i ja tebi. Mnogo sam srecna sto si ti srecna i zadovoljna, sto cujem da uzivas, da si stalno nasmejana…
Dobro, mogu ipak jos malo da ti pisem, tako mi je lakse, a ovo ces ionako procitati za 15 godina, mozda. Sve stvari su ti oprane, krevet ti je uredno namesten, D. ti se malo igra sa igrackama i cita malo tvoje knjige, to ti mozda i precutimo, stalno smisljamo kako necim da te obradujemo. Zamisljamo te kada se autobus bude priblizavao stajalistu, pa horda nas, mama i tata, poleti da uzme svoje cedo, a veruj mi nisam jedina. Odlicno se drzim, ne brini, kao da pa imas vremena da brines, od lepote kojom si okruzena. Jedna draga mama je imala i vece krize od mene, a bilo je i vrlo jakih reakcija, te me tvoj samostalni odlazak na put, sa tvoje 3.5 godine, po necemu i naucio. Istini za volju, tome me je vezbao i tvoj tata, no to nije tema. Naucio me da jos bolje cekam, da svoje inace pozitivne misli, ustostrucim, da redovno dajem izvestaje o tebi odboru Za voljenje tebe i da uzivam sto ti uzivas. To sam, cini mi se znala i ranije, samo je sada sa vise neizvesnosti. Uzivam, a grlis mi se, uzivam, a drzim te za ruku, uzivam, a golickam te i disem ti u vrat, uzivam, a stiskam tvoju pidzamu, uzivam, a ljubim mobilni telefon…
Ti, I.A., znas da je mama opsirna, a ipak se uvek pravis da ti nije dosadno koliko god da ti pricam, tako cemo i sada, ja pisem, a tebi je kao beskrajno zabavno…Da znas da sam kao plakala samo onaj dan kada sam dolazila u vrtic po tebe, dan pred put, naravno pre nego sto sam te videla, pa, sam te zgrabila u patofnama, jer nisam imala vremena da cekam preobuvanje, vec samo da te nosim. A ti, gospodjice, sa smesnim nadimcima, samo ponavljas blago meni, blago meni. Stvrano je blago tvoje sto si bas takva, pametnica i zrelica, samostalna, pa bih dodala i hrabrica. M.V. kaze da si najhrabija od svih nas iz odbora.
Evo, racunam da je i danas prosao dan, vec je prosla ponoc, znaci sutra si vec tu, sto je odlicno. Odlicno je sto cemo da budemo zajedno, odlicno je i sto ce nas biti cetvoro za stolom, odlicno je sto ce te tata nositi na krkace, odlicno je sto ces da se bunis sto mora dug rukav, kada je napolju 9 stepeni, odlicno je i kada se grlis i prepires sa D. Sve je odlicnije kada si tu. Mada, obecavamo, ako opet budes zelela da ides na samostalni put, mi cemo te podrzati, Indijanko nasa sarmantna.
Znas kako mi na moja beskrajna pitanja, koliko me volis, uvek odgovoris do 3, do 5 i do aviona. Da ostanemo dosledni, volim te do 3, do 5, do aviona Mrkonjicka, Djurisicka, Snezana…i kako god da se sada zoves!
Оставите одговор