Ja, ovako

Razgovaramo sinoć  sa veoma dobrim prijateljima o odlasku odavde. Oni imaju neke vizije. Bez sumnje, uspeće. Toliko su puta uspevali i opet idu dalje, kosmopolite za poželeti. Nadoveže se na trenutni odlazak i priča o konačanom odlasku, negde gde se već ide, kada se izdišemo ovog zemaljskog vazduha.

Interesantno je bilo slušati naša nagađanja i pretpostavke i maštanja, kao da će sada ili bilo kada neko da nas pita, Izvinite, kako želite da napustite ovaj život i sa kim? Moj muž smatra da treba da ide prvi na taj voz, jer je stariji, čak osam godina, kao da je dvadeset osam. I na moje insistiranje da obeća da ćemo zajedno, kaže, Ne vredi, ja sam ovako smislio. Ovo dvoje naših prijatelja hoće kao baba i deda, u veoma poznim godinama da se sruče autom niz liticu, kao po Thelma i Louise scenariju. Ja sam romantična, zamislila sam, što sam već pominjala, da bude isto kao u filmu Notebook. Dabome, duboka starost je u pitanju,  legnemo, zagrlimo se i to je to.

Kakve budalaštine, reklo bi se. Mada, kako ja imam frku od tih stvari, bilo mi je olakšavajuće i otrežnjujuće da se šalimo i kao pravimo planove. Čitala sam knjigu Smrt i njeni hirovi i osvestila me je. Volela sam Dorijana Greja, ali me je i plašio. Ja bih samo volela da maštam da može sve da bude u redu do tada i da bude… u redu.

Do tada, hoću da sam zdrava. Primarno stanje. Da mi je glava bistra još duuugo.  A onda da krenem da ostvarujem željice svoje. Uhu, imam ih toliko. A ko ih pa nema? Dakle da vežbam redovno pilates i yogu, kao što i radim. Da smo u okviru porodice i familije i prijatelja svi supersonično veseli i zadovoljni. Da sam super cool mama, koja ume da rezonuje, da duva u krila i lepi ih ako se negde malo pocepaju. Da smo moj voljeni čovek i ja ovo što i sada jesmo. To je dovoljno, izvrsno, letim i ovako. Zadovoljna sam. Zahvalna sam Crnoj Bari i raznoraznim okolnostima.

Volela bih da naučim da budem više duhovita, da sam zabavna još malo, da se više smejem, ceo život me opominju da imam neku kučku, žargonski rečeno, na čelu. Aj ćao taj izraz lica. Ja stvarno to vežbam, volela bi i da uvežbam, već jednom. Da čitam više i brže, da se lepše uspavljujem sa knjigom, kad napokon kupim lampu za našu bračnu sobu. E, da,  mi prvi put imamo našu sobu. Jeste da on i dalje hrče, pa, ja šmugnem u drugu, ali imamo naš krevet i naše tajne, a i uspem nekada da zaspim prva i onda se budimo zajedno.

Ajmo dalje. Da naučim da pričam sporije. Za sada znam da saslušam sagovornika, vrlo pažljivo, bez želje da ga prekinem ili da on brzo završi kako bih se ja nadovezala. To je dobro. Ali pričam brzo i opširno i već imam dva copy paste primerka, to je neki malo bez veze role model. Krajnje je vreme da se manem one vage ispod elementa u kupatilu, imam toliko kilograma koliko imam, debljina je prošlost i evo ima pomaka. Od mora sam dobila neku kilicu i sve mi manje smeta kada vaga to pokaže.

I sada kada znam da smo svi dobro i da smo tu i da smo veeeeseli, da putujem, putujem, putujem. Mogu da ostanem u ovom stanu, mogu i da idem u manji sa mojim maridom, da bi deca imala komoditet, sasvim prihvatljivo. Volela bih da hranim dušu svoju putovanjima, drugačijim ljudima i kulturama, da se kao baka ponosim i možda pričam unucima, šta sam naučila. Deca će me već prevazići, prirodno. Da se popnem na neku planinu, da vidim na drugoj strani sveta zalazak sunca, da omirišem stara i nova svetska čuda, da stanem na holivudsku zvezdu, aha i to, da osetim drugačije jutro i uvek da se vratim. Što je moglo da se ide preko, išlo se, u smislu življenja. Zakorenila sam se ovde i to mi savršeno odgovara.

Griža savesti se polako topi, napredak osećam. Još se ponekada javi u odnosu na decu i roditelje. Kad sam sa decom, sa decom sam. Kad sam bez dece, bez dece sam, šta ima nešto da mi kopa po glavi. Zbogom kopaču. Kad uživam, da uživam, da mi nije veš u glavi ili da li sam sve uradila što sam zamislila. Da naučim da sam u trenutku. Tu, gde jesam. Kao što sam sada sva u pisanju. Napredak, volim moju energiju.

I za kraj ove liste, osim onog Notebooka, da ležem kao sav normalan svet u pristojno vreme, da u jedanaest već uveliko spavam, a u šest se budim bez alarma. Kad bi vi znali koliko bi to usrećilo moje roditelje, kad već nemam taj sertifikat iz znanja engleskog jezika….

I uvek marido i ja zajedno. Ovog novembra, ako se Univerzum složi, u Madridu.

 

 


Comments

6 реаговања на на „Ja, ovako“

  1. Sve ce na kraju da bude kako treba, a nije kako treba onda jos nije kraj 😉

    1. Da, da, bas to sam pricala i zvuci poletno i ohrabrujuce. Mnogo mi se dopalo.
      Hvala, Thelma…????????????????????????

  2. Dotaklo si se price koja me je jos kao mladog zainteresovala.To me je Ponjukalo sta se sa nama desava posle smrti posle odlaska sa ovog sveta .Mi svakako negde odlazimo.Kako cemo otici svakako nije nas izbor vec zelja .Svako od nas bi svakako zeleo da legne u svoj topao krevet zagrejem voljenom osobom .Nazalost to je vec nekako odredjenom ! Cak i svojom voljom otici je odredjeno.Dakle ne postoji Nasa zelja,ne postoji nacin ,ne postoji odabir odlaska !Jedino sto je sigurno nase materijalno ,nase telo po zakonima prirode ide u ponovo u jedinstveni geto prirode ,opstanemo ponovo njen jedinstveni i sastavni deo! Najzanimljivije je kuda odlazi Nasa neunistiva energija. Odlazimo u beskraj u vaseljenu .Odlazimo da negde ponovo uzmemo zivot stvorimo ga i damo !Neraskidivi lanac opstanka zivota ! Sta cemo biti zavisi od nas samih jacini predhodne posedovane energije !Sustina zivota ono sto smo dobili treba maksimalno iskoristiti ! Ne treba se bojati odlaska !! Treba se radovti ponovnom dolasku ! U NASOJ knjizi zivota je sve zpisano ! Mi dobijamo nagradu zivljenja i njegovih lepota i padova ,uvek nauceni kako dostici i postici ono lepo sto nam je dato ,izbeci ono sto je negativno i potruditi se preneti sve lepo na stvaranje nekog lepseg i bolje !To nam je najveci dar koji smo dobili od majke prirode !SVARANJE NOVOG ZIVOTA !!!!! Ja oduzih moja malenkost !!!!HVALA DRAGA VANA na podsticaju da nesto kazem o zanimljivoj temi !!!!!♒

  3. Volim tvoje komentare i postujem tvoje misljenje, a i neke stvari mi se bas dopadaju, koje si pomenuo.
    Hvala ti sto si sa mnom.
    Veeeliki pozdrav!

  4. Divan tekst Ivana. I delovao je bas podsticajno na mene, a verujem i na sve koji su ga procitali. Uvek si lepo pisala!

  5. Hvala, draga Dragana.
    Bujale su, kao i uvek, emocije iz mene, a zadovoljstvo je neopisivo ako je to jos nekome prijalo.
    Veliki pozdrav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *