Budući mužu moj, samo malo vremena imam da pišem tebi ili o tebi, jer još neke sitnice treba da obavim, pre nego što legnem da spavam, kako bih sačekala kuma Anu u pet ujutro, za finalno doterivanje. Jer za manje od dvanaset sati postaću tvoja žena.
Tako je bilo pre više od decenije, a ja sam i večeras uzbuđena i srećna i brzo sam zvala Anu, da je podsetim da sutra kobajagi dođe po mene. Smeje se grohotom ona i menja svoje planove za odlazak na posao, uz napomenu, Hollywoode moj, čekaj me na stanici, dolazim po tebe, da se izljubimo za naše kumstvo. Kakva žena. Ponese me ta ljubav Anina i moja i poželim da to podelim sa tobom, pa ti kažem malopre, Ljubavi što sam ja srećna, sutra je naš dan, a ti? Da, da i ja sam danas imao baš puno posla. Izem ti romantiku, oduvek ti je bila jača strana.
Dadoslave moj, kako te Pereca zove, pesmu da ti pevam, znala bih, ali ne bi bila dovoljno dobra, svašta bi mi promaklo u pevanju, jer ne prestaješ da izmišljaš nove dogodovštine i interpretiraš ih na svoj način. Knjigu da ti pišem, pogubila bih se u detljima. Poklon da ti kupim, ne znam koji je dovoljno dobar za ovu ljubav svemirsku moju, zato ću ti sutra pokloniti nešto obično, ovozemaljsko. Daj bar da ti nešto napišem, em kao voliš ovo da čitaš, em je ovo moja velika potreba. Za tobom.
Hvala tvojoj babi i dedi i mojoj babi i dedi, što su sinove odlučili da rode u našoj Crnoj Bari, hvala tvojim roditeljima što su te dovodili u Crnu Baru, a hvala i mojima na istom. Na kraju, hvala mojim vilama što su želele da provedu neko vreme u ovom selu, na Drini. Odavno ne razmišljam šta bi bilo da se nismo sreli, mi smo konstanta, mi smo par i tim. Mi smo najbolji prijatelji i ortaci, mi smo ljubavnici i zafrkanti i živimo život radosno i puteno dobro.
Jesmo li se promenili, od pre sedamnaest godina kada smo počeli da se zabavljamo? Un poco. Više te ne čekam besna, ako te dugo nema i ne pretim sa ručkom u đubretu. Samo i ti si promenio moj ugao gledanja, više te i ne čekam, drugacije se čujemo i znamo planove, a sve planove određujemo prema nama. Koji je to napredak, kolačiću sudbine. Odavno smo naučili da se ljutimo kratko i mirimo brzo, dobro jeste to u većini slučajeva na moju inicijativu, ali pristaješ, narav ti umilnija postaje. Napredak ja da se i ja teže ljutim na tebe, baš moraš mnogo da me nerviraš, što naravno znaš, samo je drugačije. Sa manje je jeda, manje preispitivanja, Jao, da li ova svađa znači nešto više od obične svađe? Dobro, Dado znam da si ljut, mnogo ljut, ali mi samo kaži koliko me voliš i nastavi sa ljutnjom? Ti onda pukneš od smeha, odgovoriš mi, Mnogo i već si manje ljut, ubrzo i ti mene na svoj način nešto o ljubavi začikavaš, I šta bi sad ti da se meni nešto desi? Slušaj, anđo moja, sve može, samo da ga ne zovu tata! To su tvoji izlivi, čekićem u onaj ispravni deo mozga, ludo jedna.
I da te uobličim i ovde, napisaću anegdotu od pre neki dan. Vratila sam se iz škole gde sam slušala viđenje naše starije ćerke, iz ugla više nastavnika. Vide je dobro, da skratim. Drugačije i na momente bolje nego ti i ja. Ali ne samo to, promenio se ugao percepcije o njoj. Toliko je to bilo jako za mene, da sam se pošteno isplakala. Priđeš ti i kažeš, Šta je, dijete ti odrasta? Mislim, rado bih rekao, dijete nam odrasta, ali ja ne plačem, pa, zato kažem tvoje. Sve ljudi lijepo o njoj pričaju, polako, neće sutra otići. Zato ti ja stalno i govorim da smo ti i ja nama najvažniji. Kontaš? Aha, kontam.
Noću mnogo hrčeš, ujutro se sa dušom rastaješ, tvoje reči, dok kafu ne popiješ ne progovaraš, voliš tv program, ostavljaš nered kada kuvaš, uvek nešto ostane iza tebe u kupatilu, kada se ja nerviram, tebi je smešno, uvek me pobediš u borbovanju, upravo mi se rebro oporavlja. I nikada mi ne odgovoriš da sam tvoja princeza, već mi kažeš, Ajde, ba, lakše malo, mnogo gledaš ove američke limunade.
Sad me izvini Dado, što jedva čekaš da pročitaš, dok zverkaš u monitor i tv naizmenično, čeka me Ana rano ujutro i mada nisam sujeverju sklona, videćeš me u venčanici tek kod mojih. Odoh na frizuru i šminkanje, čeka me poziranje, a svi kojima smeta patetika, neka mi malo manje zamere.
Danas sam najlepša mlada.
Оставите одговор