Čuvali su me mama i tata. Držali mi strah i zebnju, dolivali ljubavi još. Oho, tako bitno za moje odrastanje. I tako, desi nam se situacija, da muž moj sa decom otputuje na planinu. I tako, poklopi se da mogu da budem sa roditeljima dan i noć. Iskreno, slabo sam bila zainteresovana za izlaske tih dana, tačnije nikako. Pisala sam, čitala, malo raspremala, išla na posao. Nije da ne umem sama. Umem i bilo mi je lepo prve večeri, a onda sam razgovarajući sa mojom dragom I. pomislila da pozovem mamu i tatu na druženje i spavanje kod mene. Znate li kada se to poslednji put desilo? Nikada. Jer, dok smo se zabavljali moj Dado i ja, odlazili bismo kod njih na spavanje. Kasnije smo to praktikovali ponekad sa starijom i veoma retko sa mlađom. Možda bi moja mama prespavala kod nas, jednom u tri godine, obično radi čuvanja devojčica. A ovo je bio čist užitak. Blago!
Moji su se roditelji doterali, veoma slatko izdanje sebe predstavili. Ja ih pohvalim, da su mi lepi i cakani, tata iskreno kaže, Vana, nama je ovo kao izlazak. I mada su podosta smanjili odlaske na društvene događaje i druženje sa dragima, što znam da će popraviti, oni ipak i dalje idu u pozorišta, posećuju i primaju goste. Ipak me je neopsivo ganulo što su se skockali. Mama je imala i neke bisere. Isto, kao kada su pre neki dan išli do bate i svratili do naše zgrade da nam dostave teglu domaće supe. Vraća se Dado sa teglom, iako ih je zamolio da to preskoče i ne muče se, umemo sami…i kaže, Tast i tašta se baš sredili za odlazak kod Miše. I to im je bio doživljaj.
Ma, pucam od miline dok oni ulaze u stan. Komentarišu razne teme, sedamo za sto i dok ručamo, mi pričamo, pričamo i smejemo se. I svi bi se u tu priču uklopili i zet njihov i unučice njihove i sin njihov, samo sada smo bili sami, kao negde do moje sedamnaeste godine. I nisam imala potrebu da žmurim ili se štipam, da li je ovo stvarno, jer oni su tu i sve je odlično. Šta ja znam kome sve treba da zahvalim na toj divoti, možda što su mi se dani odmora tako poklopili, da ih čuvam za kasnije, pa ne odoh odmah sa mojima na planinu. Zahvaljujem kome god da treba.
Jer smo posle namestile krevet tati, da u našoj dnevnoj sobi spava, a da pre toga isprati Đokovića, a nas dve smo spavale zajedno, moja mama i ja. I kada mi ona ne bi branila, sada bi mi suze od miline potekle. Ona mi stalno ponavlja da zahvaljujem i uživam u sadašnjem trenutku. Aj, ćao suze. Nas dve ležimo i pričamo o svemu. Detinjstvu njenom i mom. Izlascima, šta sve ona nije znala da sam ja radila i gde sam bivala. Kaže mi, Vana, pa, verovala sam ti. Šta si mi verovala, kada sam varala, kako to nisi provalila? Nisam, potvrđuje. Ja se nadovezujem da moje ne bih puštala pre dvadesete, a ona me miluje i nežno saopštava, Doći će, Vana, vreme, kada treba da ih pustiš i veruješ u najbolje za njih dve. Prestravim se u momentu. I posle mama krene da gleda na sat i da računa koliko nam je ostalo za dobar san, ja se sve slažem, samo još mi se priča sa njom. Živote moj, sad je tu, baš me lepo briga za spavanje. Pristaje. Zaspimo nekako šćućurene i ujutro se zajedno budimo sve troje knap.
Kreće trka za kupatilom, opet. Joj, hoću još. Spremamo se i onda me mama i tata odvoze na posao, kao nekada u školu ili prijemni ili neki ispit. Jedva sam čekala kraj dana, da mi dođu opet. Dok se vozimo do mog posla, tata se nećka, Ne znam, Vana, imamo neke obaveze po stanu i oko grejanja. Dobro, mislim u sebi, videćemo se i večeras, ko bi ovu priliku propustio?!
Jedva sam čekala da opet dođu i naravno spavaju u mom, našem stanu. Neke smo stvari ponovili, s tim da je ovaj put mama spremala večeru, najukusniju na svetu i onda smo se tako slatko smejali nekim događajima, pričali i prepričavali, dok mama nije napomenula da je vreme za spavanje, kao kada smo bili deca. Nas dve smo u mojoj spavaćoj sobi pričale o mojoj deci i izazovima koji slede i sve začinile čitanjem knjige, „Uspešan roditelj, uspešno dete“, veoma drage mi Jelene H. Taman da zaspimo, setim se još nešto da je pitam. Vana, radiš isto kao kada si bila mala, odlažeš spavanje. Hihi, to i dalje radim. Pita me, šta misliš Vana, koga tvoja deca gledaju kao uzor? Znam, mama, ali one večeras nisu tu, a ja hoću da ste ti i tata još sa mnom. Grli me i nastavljamo da istražujemo teme razne.
Ujutro smo ranije krenuli, tata je imao neki pregled. U kolima toplo, tata je sišao ranije, kao što uvek radi, da ih zagreje. Pustimo neku radio stanicu i opet se smejemo. Smejemo se. Ta dva dana su me učinila kompletnijom, kao da su dodala delić koji je falio. Moji roditelji i ja, zajedno, tokom dana, večeri, noći. Mama koja me savetuje da se bolje obučem i tata koji pere sudove, mada imamo mašinu. Eto, na primer, samo to.
Mi, inače imamo dogovor u našoj kući, da vrata kupatila budu odškrinuta, kako bi malo svetlost dopiralo do dečijih soba. I mužić moj ih zatvori dok je bio u istom, te ja skočim da otvorim druga, a one kažu, Nema veze, sada si ti tu…
Оставите одговор