Аутор: Dr1naM1na
-
Zahvalnost za moje troje
Da te volim, znaš, da ti kažem, prepoznaš, kada ti pokazujem, osećaš. Jer te volim bićem svim i jer ne postoji ništa moćnije osim voljenja vas, onda kada sebe volim. A darujem ti sebe, sa mnogo čime još. Sa bezbroj mesta za popravku, reparaciju i slično tome. O zamenama u drugom životu, u ovom ja…
-
Sve prvo i velikom na putovanju ovom, za sada iz ugla strine i posmatrača
Veoma sam uzbuđena i srećna, jer sam imala tu čast da sa njom, našom prvom bebom u familji, stojim danas u redu dok se upisuje na fakultet, sada devetnaestogodišnjom devojkom. Na momente sam drhtala, kao da se upisuju moja rođena deca, čak su se i neke suze promolile, prave radosnice, a iz mog ugla, pomalo…
-
Srce i radost za naše anđe
Slušam pažljivo mudrog muža mog, kada mi poručuje, Hej, ljubavi, one odoše, mi treba da smo uvek upućeni jedno na drugo, a njima da pružimo najbolje što možemo, nikako da im život posvetimo. Svaki put razum saglasan, u trenucima razgovora i srce mirno, ali zato kada negde otputuju obe, radosti imam za jedan dan. Radosti…
-
Da li je ovo početak vršnjačkog nasilja?
Danas šok. Njih dvojica imaju po šest godina i glavni su u ekipi. Svi drugi dečaci bi da budu u njihovom društvu i svi se silno bore da budu prihvaćeni i važni, kao i pomenute male vođe. Kada jedan od dvojice glavnih izostane iz druženja, drugi se ponaša veoma pristojno. Ukratko, to je ekipa šestogodišnjaka…
-
Vrtićka grupa moje ćerke, neka savim obična deca
Povod da pišem o deci srednje grupe, beogradskog vrtića, čiji je deo i moja ćerka, jeste zajedništvo koje deca gaje među sobom. Ilustrovano ponajbolje jučerašnjim njihovim okupljanjem u parku. Park je bio šaren i veseo, a takvim su ga činila silna deca, od beba u kolicima, do dece ranog tinejdžerskog doba. Jedna grupa se izdvajala…
-
Kad se sakrijem od svakodnevne mene
Kakav dražestan osećaj kada imaš gde da odeš i budeš sasvim sam, a da se dovoljno brzo pojaviš tamo gde te najvoljeniji očekuju. Mama i tata su otputovali i ostavili mi stan na čuvanje, pa sada u miru dolazim ovde da pišem, jer nisam dugo, jer mi prija tišina i niko me nemama. Ono jeste…
-
Naš deka iz komšiluka
Onda kada se desi iznenada da neko ode zauvek… Onda kada se probudiš i trgneš, da može i hoće uvek i svakome. Onda kada te boli, iako se nisi time preterano bavio, usled svih svojih obaveza, pa ti dođe da se zapitaš i zapitaš se stvarno, jesam li ja spreman za to? Koliko treba da…
-
Stopiranje, filmska priča
Kraj drugog razreda gimnazije. Leto. Vraćamo se sa žurke i čekamo noćni tramvaj u Vojvode Stepe, preko puta gimnazije. Ona i ja se poznajemo površno. Jedva da jedna drugoj znamo ime. U čekanju odlučimo da stopiramo, idemo u istom pravcu. Staje ubrzo auto. U autu njih dvojica. Uredno sedamo pozadi. Krećemo. Razgovor opušten. Gde smo…
-
Primer iz prakse
Postoji jedno odeljenje osmaka u jednoj beogradskoj osnovnoj školi gde se nastavnici hvataju za glave i ramena kada treba da im predaju, propituju ih ili naprosto da provedu vreme sa njima četrdeset pet minuta. Sigurna sam, na žalost, da svaka škola ima bar jedno takvo odeljenje, gde je merilo vrednosti bahatost, javašluk, nepoštovanje pravila… Kada…
-
Mama, danas sam džabe plakala
Prihvatljivo je da se plašiš i ja saosećam sa tobom, dete moje drago. Jer te užasavaju igle, štapići za grlo i nos, sprave za prgledanje ušiju, kao i špricevi za ispiranje istih. Ipak, kada je imperativ da na taj način dođemo do rešenja, kao da se pretvaram u ledenu. Izvini. Uvek te iskreno pripremam za…