Kad odrastes

Kad si mali jedva cekas da porastes, kada si veliki trebalo bi da uzivas u svom zivotu i imas lepe uspomene na detinjstvo, bez da patis sto vise nisi mali. Moja licna suocavanja, kako sam bezbrizna bila u nasem parku, musava i odranih kolena se vracala kuci, ne milseci ni o cemu, osim kada cu opet napolje…

Mnogo sam volela i bila ponosna na moje roditelje sto su nam bas od malih nogu pruzili mogucnost ucenja engleskog jezika, sa jednom divnom Anom, koja mi je bila i lepa. Manje sam volela kada me mama sa dvanaestog sprata zove da je vreme da krenem u muzicku, mada bi me negodovanje brzo proslo, jer mi je i tamo bilo lepo. Solfedjistkinja je bila bas stroga, a profesorka klavira topla, volela sam obe.

Rano smo ostajali sami kuci, mada se znalo da u 9 idemo u najveci park, na pola puta od maminog posla, da nam ona da dorucak, jer je samo tako bila sigurna da cemo jesti. Kada smo malo porasli, verovala nam je vise, pa nikada nije saznala da smo hranu, uzasa li, bacali, na zalost, cesto i sa terase(stidim se). Ipak je dugo uspevala da nas predje , kada zove telefonom i kaze da zna da smo bosi i u pidzami, jer joj je dojavila pticica. Onda smo u njenoj kancelariji uvek gledali gde je ta pticica.

Muzika i mirisi me najjace vracaju u detinjstvo i neke davne dane, te tako miris paradajza, pastete, koju smo samo tada jeli,  spiritusa da oni poiju kafu, doke peva Boney M, uvek asociraju na nas odlazak na more.

Pubertet buran, toliko da moj otac danas, primecujuci promene na mojoj starijoj cerki, kaze da je dva puberteta preziveo i ako moze da bira on bi se vise bavio mojom mladjom cerkom, lakse mu je.

Onda ucis, zavrsavas skole, nadjes se sa svojom polovinom i kreces ti da se bavis onim sto su do tada radili tvoji roditelji, uz cvrsto obecanje da ces biti bolji roditelj svojoj deci, da ces vise da ih slusasa, bolje razumes, spisak je predugacak.

A kada krenu suocavanja sa konacnim odlaskom nekih dragih ljudi, setis se kako kao mali o tome nisi imao pojma, mada sada kao veliki imas svest da se to desavalo, samo si bio postedjen tih saznanja. Onda ti je milo sto si tada bio mali.

Deca rastu, ti odrastas i sazrevas sa njima, suocavajuci se sa novim izazovima, pa ponekad i nisi bas spreman za te stvari. Bas sam volela da izbegnem sto duze te promene na licu, dok mi je jedna divna prijateljica nije rekla da svaku tu svoju promenu voli, jer govori koliko se divnih stvari desilo tokom njenog zivota. Odlucim i ja da tako posmatram promene, lepse je, bolje se osecas.

Poslednji utisak je mama sa pocetka price, ona iz parka, koja sada ima i ulogu bake i voli da se nadje nasim  devojcicama. Voli da seta sa njima, mladju da hrani, stariju da brani i to tako slatko radi, mnogo opustenije nego sa nama, a to je valjda i priroda odredila da bude tako. Danas su zajedno krenule, starija u skolu, baka svojoj kuci i bio je to divan prizor, na momenat sam videla malu mene i moju mamu, a onda sam shvatila koliko uzivam sto vidim moju cerku i njenu baku.

Svaki nas dan je bozanstven, svaki trag bitan, svako saznanje nas obogacuje i cini nas boljim, mudrijim, a najkorisnije je kada naucimo da oprostimo sebi  neku gresku i onda odlucimo da uradimo bolje, umesto da gresku analiziramo..

Kada odrastes imas priliku da volis, stvarno. Sebe i druge ljude

Comments

  1. Andrijana

    Oslican tekst. Istices vaznost momenta, ljubavi i postovanja prema sebi i drugima…a najbitnije je prvo da oprostimo sebi i da svaki put kad pogresimo kazemo sebi : I NAJBOLJI GRESE.

Leave a Comment