Oni, moji, nasi

Ja sam bas srecna, zadovoljna i zahvalna za nekoliko divnih prijateljstava koje imam ili imamo kao srodne duse, moj muz i ja. Volela bih da o svakome napisem po nesto i redosled je nebitan, no ovaj par mi je dao inspiraciju, bas skoro i podsetio me kako je sve pocelo.

Kada je moja starija cerka imala tek dve godine, zadesile smo se u skupstinskom parku, dok smo cekale da nas dragi tata i muz zavrsi neki posao. Setale smo, vozikale na spravama, igrale u pesku i primetila sam mladu mamu kako sve to isto radi sa svojim deckicem, otprilike istog uzrasta. Nekako spontano pocne razgovor i naravno, kao mlade mame, prvo smo krenule da razvijamo pricu o deci.

Koliko godina ima tvoje dete, dve i moje, pauza. Dozivanje dece i igra se nastavljaju. Kada je rodjena, stvarno i moj sin, bas tada. Istog dana, iste godine. Ima dva imena, da i moje.  Da nije mozda u tom porodilistu, jeste, mislim da su nam se jedino brojevi boksova razlikovali. Potvrda da cemo nas dve, tj nas cetvoro, a ispostavice se kasnije i muzevi i novopridosla deca, druziti i krenuti na zajednicko putovanje, znam izgledace smesno, je upravo jedna flasica vode. Ta voda se kod nas tek pojavila i bila je pakovana nekako drugacije, e, kada smo izvadile iste te flasice nasmejale smo se i po inerciji razmenile telefone, kao da se to sve vreme podrazumevalo. Upozna me sa muzem, simpatican mlad gospodin, odnekuda poznat i krece ~nase lepo~.

Spojile se i tate, deca postala ozbiljni drugari, vidjanje malo kod njih , malo kod nas, malo na nekim desavanjima, gde pomenuti gospodin daje svoj pecat.

Dva puta je gospodin tata naseg milog drugara, odigrao velike stvari za nasu porodicu, ok jedan za porodicu, drugi za mene licno, koji mi je tada mnogo znacio, a on je to cinio samo mene radi, iako tu muziku uopste ne priznaje. Te puske cemo sigurno oboje pamtiti.

Kada se rodila njihova cerka, bila je vrlo glasna beba, koju je tesko ko u prvim danima boravka ovde mogao da umiri, te je jedna prilika usla u anale, kada ju je moj muz uzeo, a ona se istopila. Od tada, on za nju pravi najlepse mekike. Nismo uspeli da se usaglasimo oko termina radajnaja drugog deteta, jer je nasa cerka odlucila da dodje nekoliko godina kasnije. Medjutim i tu nas je jedna podudarnost  opet zblizila, pa, skoro. Nasa druga cerka je pozurila dva sata i cetrdeset minuta, toliko je nedostajalo da oba druga deteta budu rodjena istog datuma. Desavalo se bezbroj puta, da dok gledamo fotografije mladjih devojcica, gotovo pomesamo koja je na fotografiji i vrhunac je kada je moja mladja cerka videla cerku ~ovih , mojih~, rekla, Vidi, mama, ovo sam ja, gde sam ovo bila…

Putevi su se razvijali, bas onako kako treba, oni su sve uspesniji u poslovima kojim se bave, verujem da je situacija i kod nas slicna. Nasao se tu i neki sto… Mozda se nekada manje vidjamo, sto je samo dodatni razlog da se jos snaznije izgrlimo.

Za kraj, nasa eksluziva, tj dve, prvo koriscenje nose uzivo u programu imalo je upravo moje starije dete kod naseg voljenog prijatelja.

I zna se kako se broji, to me uvek gane, one, two…five, jer je moja cerka kao mala tako brojala, a muz moje sestre je to obrazlozio, ~ovako broji najbolja drugarica mog sina.~

Volim vas, uvek!

Leave a Comment