Razlicitost, prelazak na visi nivo

Opet moja trema i ja. Srecom, stimulativna je, cak nekako motivaciona. Na temu polaska u sledeci razred, kod nas je to peti. Jutros mi starije dete saopstava da zna ko ce joj biti razredna i da je to jedna cool zena, ona vec zna, a da se uciteljica trudila da razredni~a bude osoba koju ce vidjati svih pet dana u nedelji. Pozitivna je i poletna, pomalo uplasena. Kaze, kako cu ja da nastavim bez moje uciteljice, mastala sam da cemo biti zajedno ceo zivot. Hrabrim je da hoce, samo na drugaciji nacin.

Od kako je krenula u vrtic, pokazivala je odredjenu i zrelost i nezrelost, istovremeno, volela je da ide u isti, a volela je da preskoci putovanja sa vrticem. Sklop okolnosti je bio takav da ni sa skolom, do zavrsenog cetvrtog razreda, nije bilo putovanja, za cime nije posebno zalila. Njena povezanost je takva, da kao sto silno voli uciteljicu i unapred malo pati, tako je volela vaspitacicu i dan danas redovno odlazi u vrtic da se izgrle. Tako je najsigurnija.

Radili smo na sticanju radnih navika, dobrim delom smo uspeli da se izborimo i naucimo, da nakon obaveza ide zadovoljstvo. Ucim sa njom da odrastam, pratim je, pomazem kada zatreba, te prelazak na visi nivo, pokusavam da prihvatim kao sustinski lepu neminovnost. Zbunjena je, a radoznala, ja kao mama, takodje.

Moja druga, sedam godina mladja, cerka, mi dokazuje da mnogo toga ne znam o roditeljstvu, tj da znam po nesto, no da imam mnogo ponovo da ucim. Razlog lebdi u vazduhu…Razlicite su, veoma. Sto je divno, zato ponovo vezbam i odrastam i sa njom, Ona je odlucila da zeli da putuje sa vrticem na odmor, sa nepune cetiri godine i pred put je ponavljala, blago meni, blago meni. Govorila je i ja sada idem,a ona ostaje, jupi! Starija je rekla, kada je bila sigurna da je mladja stvrano otputovala, zivela sloboda, e, sada cu da citam sve njene knjige koje mi ona ne da, mada me ne interesuju i da se igram sa svi njenim igrackama…

Naslov mog pisanja odnosi se na obe, jer se ucim razlicitosti. Koliko puta smo moja polovina i ja analizirali, da li sve dobro radimo, jer ono sto kod jedne daje rezultate, drugu ne zanima uopste i obrnuto. Uvece se vole, posebno starija voli uvece mladju da drzi za ruku dok ona spava i da ljubi, dok mladja stalno ponavlja, volim samo tatu, mamu, D. Veoma im je stalo da su tim, kada jedna dobija kritiku, sto mi posebno ispunjava srce, dok sa druge strane jedva cekaju jedna drugu u necemu da predju. I zato stalno uci i ucim, neki doktor za mame da postanem. Nema sanse, jer taman kada mislim da sam savladala lekciju, iznova me iznenade nekom reakcijom, situacijom za koju sam bila ubedjena da smo apsolvirali.

Da skratim, onako majcinski, divno je sto su razlicite, zivela razlicitost medju njima dvema i medju svima nama. Bilo bi monotono da je drugacije i ne bi se zvalo zivot, vec verovatno copy~paste.

Divno je kada si svoj, bas takav kakav jesi i ja te prihvatam i volim bas takvog.

Srecan nam prelazak na visi nivo…

Leave a Comment