Ljubav sebi samome

Znate li vi da volite sebe, iskreno? Razlika je u ljubavi prema sebi, onom zdravom odnosu i samoljublju. Interesuje me ova prava ljubav…

Moj divan prijatelj, neuropsihijatar po profesiji, često mi je govorio, Đukanovićka, previše zadataka sebi zadaješ i onda ako jedan padneš, ne vidiš druge koji su dobri, napravi selekciju. Kako vi stojite sa zadacima pred sobom i kakav vam je osećaj u vezi sa istim? Umete li da pohvalite sebe, dodirnete i pomilujete? Ja definitivno ne. To su mi mnogi rekli i bili su u pravu. Ima pojedinačnih slučajeva, gde ne delujem kako želim, iako volim te osobe, ima i onih gde me doživljavaju boljom nego što jesam. Zato i vodim ove razgovore sa sobom, da otkrijem da li sam folirant ili neko drugi?!

Bilo je mnogo situacija gde sam se pokazala kao prijatelj, sa iskreno dobrim namerama i tada činila stvari bez razmišljanja da li su na moju štetu. Bilo je i situacija gde sam povredila ljude, a da, naravno, nisu bile u moju korist. Jedno zejdničko u pomenutim događajima sam ja. Ja kao individua, majka, supruga, prijatelj, ćerka i sestra. Zarad mog jezika bila sam i deo bulinga, a da toga nisam ni bila svesna. Da pojasnim, ja sam bila ta nad kojom su se dešavale neprijatne stvari, ponekad mislim i zasluženo, jer nisam naučila granicu. Još je tražim, iako mi se čini  da mi je duša čista. Zašto onda umem da pravim nevolje? Prvo, zato što sebi nisam dala pravu šansu, za upoznavanjem i prihvatanjem sebe same. Drugo, zato što ne umem da uživam. Uvek pravim dalje planove, bez da zastanem u trenutku koji mi se dešava. Treće, jer sam nesigurna, stalno se preispitujem i stalno želim više, pa se pogubim, toliko da samo majka može da me voli. Verovatno i otac. Da li treba da se vratim u nazad? Da saznam nešto iz prošlosti i da zagrlim malu Vanu? Da je prihvatim i usmeravam na bolje, a da je pri tome vrednujem za postignuto, pogledam u ogledalo i pokažem joj ljubav…

Moja instuktorka yoge misli da sam osoba vredna pažnje i ja joj verujem. Zato sam je i poslušala da na ogledalu sebi napišem „zdravo, voljena“, a da pri tome ni jednom , iako stoji ispisano karminom već godinu dana, nisam stvarno pogledala u te reči. Je li tu problem? U meni je definitivno, a jednom kada ga definišem, a hoću, biću mnogo dobra. Sebi. Znam da iza toga sledi i drugima. Baš duboko verujem da je ovo dobar put, jer sam se napokon suočila sa mučiteljima mene same, sobom, a kažu da je to rešenje pola situacije. Ha, pa me nećete prepoznati od toliko zdravog odnosa prema sebi. Tada ću sigurno i manje grešaka praviti i manje će me pogađati izvesne reakcije, jer ću znati da sam uradila dobro. Zato sam sve ovo vreme toliko i preispitivala i svoju i ljubav drugih, jer često i nisam znala šta bih sa tolikim emocijama. Stvar je u tome da ih često nisam dobro ni usmeravala, jer, molim vas, vi to već znate, a ja učim, kome se pa, dopadate, ako se ne dopadate sebi i iznova i iznova gradite sebe?

Svima iskreni zagrljaji koji su pronašli sebe i još iskrenije navijanje onima koji se još uvek traže. Ja želim da se pronađem i duboko verujem da sam na dobroj trasi i da ću jedno jutro, poštujući svoje prirodne potrebe, što je moj dodatni zadatak, reći sebi ZDRAVO VANA, JA TE VOLIM. Čak je i ovo Vana došlo kao paket ljubavi, jer su me ceo život tako zvali, Ivana samo kada su mnogo ozbiljni ili ljuti.

 

 

20141021_234207-1

Moj duboki naklon za pronađene…

Comments

  1. Biljana Vlatković

    Bravo Vana! Sjajno. Direktno, neskriveno, iskreno, dubok „hirurški rez“ rečima u suštinu svog bića. Divna si i zaslužna za svaki zagrljaj i treptaj srca upućen tebi. Ne menjaj se!

  2. Ivana Vana

    Draga Biljo, hvala, hvala.
    Bicu iskrena, do srzi, ovo mi je bilo najteze pisanje. Ogolila sam se i bilo me cak strah da stavim na mrezu, vec ko udje na sajt, taj neka i procita.
    Hvala za zagrljaj i treptaj srca, to mi mnogo znaci.

Leave a Comment