Hrana, alergije, navike, sve za dobrobit čeda. Je li baš uvek tako? Verovali ili ne, ima dece koja po čitav dan ne jedu ništa u vrtiću, uz roditeljsko obrazloženje da je dete takvo. A može za doručak, ispred sobe da smaže u dva zalogaja otrovni seven days, to mu nije gadno. Ma, dajte molim vas!
Da li pojmite da dete od tri i po godine jede bananu sa sve korom, nema svest o ljušćenju iste. Šta vam to onda govori, pa sve mu se i dalje pasira, ne ume ni približno da drži kašiku. Ne zna i nije ono krivo. Kada diskretno skrenete pažnju roditelju, znate koji odgovor dobijete, jao, jeste, jeste, uz nevin osmeh, mi ga hranimo, on je tako navikao. Kada kažete da je detetu nedovoljno da za osam sati boravka pojede samo parče hleba, on vas još teši, ne brinite, kući je za doručak pojela čokoladne pahuljice, a posle vrtića će ručati, takva je, znate..
Da li se poimanje zdrave ishrane toliko razlikuje među nama roditeljima? Zna se, doručak, voće, ručak, slatkiš, večera, malo pre obroka voda, a ne posle. Koja je tu mudrost potrebna, ako je za dobrobit i zdravlje vašeg deteta?
A, pojavile su se i mnoge alergije i ako je doktor to potvrdio, suvišno je bilo šta komentarisati, takođe je u redu da dete nešto nikako ne voli da jede, ali da roditelji izigravaju lekare i da to isto dete baš ništa ne jede, dovodi u sumnju razumno rasuđivanje. Čije nam je zdravlje onda bitno i čiju savest umirujemo obrocima u lancima brze ishrane i dozvoljavanjem da se uzme sve što se poželi sa onih, perfidno postavljenih, gondola ispred kase u super marketima? Hrana je u vrtićima onoliko raznovrsna koliko to budžet naš dragi dozvoljava, njima treba pisati peticije i žalbe, a do tada se prilagoditi onome čega ste deo.
Korišćenje toaleta, takođe iziskuje da se pomene. Kada su deca mala, neophodna im je pomoć, razumljivo, ali i dok su mala valjda je prirodno učiti ih higijeni. Od kada je postalo prihvatljivo ne pranje ruku nakon upotrebe istog. Deca nemaju svest o tome. Vole da se igraju sapunom i vodom i neko će ih već u vrtiću edukovati o važnosti čistoće, pa, zašto je onda roditelju problem da istu naviku sprovodi i u kući? Na žalost, ima dece koja dolaze neumivena, neopranih zuba i veoma čupava, sa tri nedelje ne isečenim noktima. Za to nisu potrebni silni novci, za to je potrebno odlučiti se zelim li ja da moje dete bude zdravo, čisto i uredno. Uredno ne znači da dete ima skupu garederobu, pri tome prljavu ili opijajuće snažno mirišuću na duvan, toliko da i ormarić tog deteta odaje navike odraslih.
Molim vas, ja ne kritikujem , ja samo ukazujem, oni koji me poznaju znaju koliko sam i sama grešaka pravila u odgoju svoje dece, ali greške se daju ispraviti, ako ih uopšte uvidimo. To je cilj, da uvidimo greške i iste promenimo. Nije sramota pitati ono što ne znamo, sramno je kriti se iza istih, a opet na štetu deteta. I kada će roditelji shvatiti, posebno ako su u svađi ili eto, razdvojeni, da niko nije na dobitku ako roditelji koriste dete kao instrument svojih nezadovoljstava, pa mu pričaju , blago rečeno, ružne stvari jedno o drugome. Znate li koliko vaše malo dete pati, ako je već majka otišla od njega, da vi pred njim pričate i bolje nam je bez nje, ionako je sve radila pogrešno?!
Sve navedeno, verujte, nije preuveličano, bolno je istinito. Tako je malo potrebno da bude dobro. Za početak da se zapitamo zašto smo želeli da se ostvarimo kao roditelji? Ako je odgovor ljubav koju smo hteli da delimo, da volimo i pomognemo u odgoju budućeg čoveka, onda možemo da postanemo bolji roditelji svojoj deci.
Samo je zadovoljno dete iskreno srećno dete, mislimo o tome…
Оставите одговор