Nekoliko zapažanja o zapuštenosti i prostoti

Boraveći na jednoj od planina naše zemlje jedino što sam želela jeste da uživam sa svojom porodicom, u međusobnom druženju, voljenju, naravno i skijanju. Uspelo nam je, u potpunosti. Ipak, zabeležiću ovde par utisaka, koji nisu mogli da pokvare našu odlučnost u uživanju, već samo kao podsetnik kvalitetnom vaspitanju i međuljudskim odnosima.

Jedan čuveni hotel, veoma skup boravak u njemu, stilizovan, za mene po malo sterilan, okuplja neko visoko društvo, a osim njih i ljude koji imaju novca za tako nešto, pa se za isti i odlučuju. Ono što je meni paralo uši i mozak, jeste da je goste hotela zabavljala mlada, videla sam lepa i to je to, devojka koja peva skaradne pesme. Je li to po volji gostiju, pitala sam se, jer sam i sama jednom boravila u istom hotelu, po nekom novinarskom zadatku, kada je bilo sve u vezi sa pomenutim hotelom mnogo elegantnije? Poražavajuće je da jeste. Zato sada i da hoću, sigurno ću zaobilaziti isti, jer je za mene, to  sramota. Vi naravno možete da izaberete šetnju, zdravije je svakako, mada se ipak pitam koje su to poruke deci i mladima? To je poraz, više od ličnog. Lično se mi trudimo, dajemo dobar primer, da nauče šta je lepo i kvalitetno i sada osećam zadovoljstvo kada naše ćerke na sličnu miziku reaguju rečima, bljak, može nešto drugo?! Ipak, još uvek su male, mnogo je rada pred nama, sami tim i izazova…

Slična situacija i po sobama, uverila sam se gde sam imala prilke da zađem. Sluša se sumnjiva muzika, pije se mnogo alkohola, konzumenti starosti od četrnaest godina, pa naviše. Opet ista muzika, prepuna  skrivenih poruka. Izlazi se najranije od jedanaest uveče, sve pre toga je out. Klubovi i kafići, prepuni mladih ljudi gde trešti ova muzika. Trešti i pršti na sve strane, deca piju i pevaju. Šta se desi posle, nagađam.

Stanje na stazama skijališta slična, zavisno od ugla gledanja. Naša deca i mi smo bili zadovoljni, već sam pomenula zašto smo došli, ipak oku posmatrača teško može da promakne preskupa oprema kvazi skijaša, naduvenih od korekcija sopstvenog tela, razgovora, vidimo se u spa centru, posle u život i slično. Molim vas, imala sam i sama te godine i poražavajuće mi je da kažem u moje vreme, sve razumem, istinski, ipak,  nigde roditelja. Proverena informacija, većini poznata, da drugari piju mnogo, duvaju, ponekada se časte nečim jačim. Ne piše ovo svetica, naprotiv, ipak činjenica da se granica godina znatno pomerila na dole, jeste zabrinjavajuća. A od koga i da uče, kada muškarac u svojim četrdesetim godinama, javno, na očigled prisutnih, a opet dovoljno perfidno da ga drugi slabije čuju, preti kontroloru žičara, rečima sramotnim u mislima, jer je pomenuti, sve samo ne gospodin, imao očito neispravan ski pas ili već neki rešiv problem. Svoje izlaganje završava rečima, nisam ti ja neki Indijanac da me proveravaš i mučiš ženu, decu i mene, zabole me za tebe, pazi kome si se zamerio. I taj je otac!

Vrhunac prostakluka, na našem polasku kući, jeste gospođica, koja je došla na planinu sa drugaricama, koja prilazi stolu, za kojem smo trenutak pre sedeli porodično , koja pred svima uzima čačkalicu sa stola, ne bi li malo očistila prljavštinu ispod noktiju, a onda uzela drugu, ponovila radnju i onda istom malo pročistila zube. Tačno bih u zemlju propala da se moja deca slično ponašaju.

Prostote, prljavštine, ružnoće na sve strane. Šta radimo po pitanju vaspitanja, manira, kakav primer dajemo svojoj i drugoj deci, kakav smo im uzor i za početak kakvu muziku slušamo i šta njome poručujemo?

 

 

20140824_105422(0)

Negujmo porodicu, jer se ništa ne podrazumeva…

 

Leave a Comment