Kako sam postala deo festivala i dobila nekoliko uloga, lična ispovest i zahvalnost

Dolazim na sastanak sa nekom slatkom tremom u stomaku. Treba da se nađem sa dragom prijateljicom i njenim drugaricama, a njih tri zajedno organizuju jedan novi festival. Imam pomenutu tremu, jer imam neka nadanja, a ne znam da li sam dorasla zadatku. Tako uđem u klub, upoznamo se i fino počnem da pijem čaj koji sam naručila. Malo se gledamo  i počinjem da se opuštam.

Razgovor kreće da se odvija, spontano, prijatno. Telo mi je potpuno mirno, mozak razvija lepe misli. Moje buduće drugarice, nečim izazvanim se pojačava taj osećaj, pričaju o organizaciji, pomislim da smetam, one u glas neee, svaka ideja je dobro došla. O, da, bićemo drugarice, već jesmo u tom momentu.

Ne znam da li su me posmatrale, kao što ja njih jesam. Kako god, želim   da ih predstavim. Moja J. je verovatno jedno od najtoplijih bića na planeti, sve razume, ne osuđuje, podseća me na više mojih J., jednu posebno, to im je valjda i odlika zarad imena koje nose. Druga dama, čije ime takođe počinje na slovo J., a miriše na cvet je vesela sve vreme, ima divnu energiju i kao da pretpostavlja da će se za sve rešenje naći, umirujuće deluje. N. je poslovna, na momente ozbiljna, voli takođe da se šali. Samo sam se malo prepala njenog direktnog pristupa, u momentu dok je prepričavala razgovor sa nekom ženskom osobom. Kada su N. i pomenuta osoba završile razgovor, bez da su došle do zajedničkog rešenja, N. joj je učtivo, ali odlučno rekla, Ne bismo Vas više zadržavali. Wow! To treba znati i mada sam po prirodi drugačija, volela bih da nekada umem baš to da kažem. Često smo posle u šali koristile pomenutu rečenicu. Toliko o upoznavanju.

Ređaju se ideje, zapisuje se u notese, proveravaju kontakti, obavljaju razgovori, opa, sastanak se zahuktava. Uključujem se u razgovor sve češće, imam utisak da ih poznajem dugo,  J. je već odavno u mom životu. I hop, boom, ajde ti budi PR Festivala, možeš li ti to? Mogu, a u sebi se obrćem čitava od radosti i uzbuđenja, a onda opet mirnim tonom, zaista ću se potruditi, treba valjda da ostavim utisak da sam ozbiljna i odgovorna. Moja se priroda samo na kratko složila sa mojom odlukom, progovara detinje iz mene i pričam i ja neke svoje doživljaje, one se smeju, valjda je bilo dobro i njima, meni svakako jeste.

Dobro, ići ću gde treba i pričaću pametno, najbolje što umem kada hoću da ostavim takav utisak, a one će već sagledati jesam li bila pravi izbor za dodeljenu mi funkciju. Daju mi još jedno zaduženje, koje sam ja jedva dočekala, časna reč, još direktnije vezano za Festival. Ovo je sada već previše, pripremila sam se za jednu radost, možda, ovo dupliranje radosti oduzima mi dah. Dođe mi da poljubim njih, a onda da izljubim i izgrlim sebe. A glavni i odgovorni za moje buduće pozicije jeste moje pisanje, ovo isto koje neki od vas redovno prate, pa, shvatim da sada u stvari imam tri razloga za sreću. Izgleda da ide ovo pisanje, onim tempom i kvalitetom kojim sada treba i može. Ide, ide…

Dođe vreme za samo trenutno rastajanje, nikako ja da platim ništa, ti si nova i to je dobrodošlica, slatko  beskrajno. Kao što su i njih tri svaka na svoj način slatke, mile i opet se u sebi zahvaljujem svima kojima treba da sam imala privilegiju da samo slušam njihove razgovore, jer je meni sve to novo. Srdačno se pozdravimo, do narednog skorog susreta.

Vozim se tramvajem ne znam da li da štipnem ili gricnem sebe, jeste ti si, to ti se desilo, divno je, raduj se! Raaaaadujem se! Jedva čekam da zađem u moj omiljeni park, koji nikad prikladniji nije bio da svoje osećanje i kroz neki zvuk ispustim. Udahnem duboko, dignem ruku visoko i kažem prilično glasno YES! Moji ukućani ponosni, kao da sam isplatila u celosti kartu za Mars ili već neko takvo mesto. Onda se pogledam u ogledalo i zahvalim se sebi.

Dalje smo se sastajale, dopisivale, čule telefonom, one su sve finiširale timski i rezultat je jedan čearoban Festival. Festival Roditeljstvo novog doba. Prvi takav održan u našoj zemlji, višestruko koristan, jer su drage dame imale viziju i veru, a nekim čudom, a ja verujem u čuda i deda Mraza, i ja čast da budem deo te velike priče, koja je sobom nosila još nemerljiv broj poznanstava i sigurna sam neka buduća prijateljstva.

 

IMG00945-20111118-2047

Baš tako sam postala sve pobrojano i baš sam imala sreće.

Comments

  1. Gordana Vučinić Opalić

    Uporan i strpljiv čovek najdalje stiže, draga, najdraža drugarice!!!!!

  2. Sanja Ciganovic

    Bilo je zadovoljstvo saradjivati sa tobom.
    Mislim da smo se energetski jako dobro slozili, i da je rezultat toga sjajan festival roditeljstva.
    Radujem se sledeçoj prilici!

    1. Ivana Vana

      Draga moja, zadovoljstvo je obostrano.
      Verujem u buduću saradnju i da si ti jedan od onih prijatelja u budućnosti koje pominjem.

    2. Steffi

      Already my 3rd purchase with Lodngearb. Got my macbook, sleeve & crystal case, and just recently my RAM upgrade. Still the best resource for anything apple!

    3. http://www./

      coca, ich stimme dir das zu. Die wirklich nervenden Fanboys egal ob Android- oder iOS User, können nur gegenseitig bashen ohne nachzudenken und teilweise fehlendes Hintergrundwissen. Auf der anderen Seite kann man aber die Android Fanboys teilweise verstehen, bei den sinnlosen Patentklagen die Apple da losreißt.

    4. http://www./

      Karle vyjádřils to naprosto přesně.Colombo: Karel: jinak řečeno, abych se přesvědčil, že bůh existuje, musím podstoupit deziluzi, že bůh existuje.Pěkně řečeno, hloupější argument pro víru snad ani neexistujePokud chceš zjistit, že Bůh existuje, musíš tuto eventualitu připustit.Není hloupější ji apriori vyloučit, pakliže nejsi vševědoucí ?A ještě dále má Bůh právo si určit způsob, jak bude poznáván, nebo je povinnen se řídit našimi moudrými radami ?

Leave a Comment