Dragi petak i ljubav

Oj, petku moj voljeni! Dobro mi došao, radovala sam ti se duuuugo. Borite se ti i subota za omiljeni dan u mojoj glavi. A volim vas kao da trajete troduplo više od stvarnog trajanja. Hvala na magiji, čarobni dani moji!

Onda ćemo malo o magiji, ljubavi, upornosti, čudima i opet o ljubavi. Prvo izveštaj kratak. Bila sam solidna prema sebi samoj, bolje sam spavala, razgovore malčice skratila, više sam čitala, bila na yogi, kvalitetnije  jela. Odlučujem da se pohvalim. U odnosu sa  ljudima bila sam prijatna i uglavnom nasmejana. Mislim da nikoga nisam povredila. Znači da sam bila uporna, sviđa mi se da tako kažem, a biću još upornija.

U naselju gde radim, svaki dan viđam mladog čoveka, veoma povređenog, koji teško hoda pomoću velikih štaka. Njegov korak traje dugo i ne uspevam po izrazu lica da shvatim koliko ga boli. Međutim vidim u njemu upornost. Svaki dan polako hoda, sa pratnjom ili sam, vežba na spravama. Ne znam kakav je život imao pre ovoga što sada viđam i da li je oduvek vezan za pomagala za njegovo hodanje, ali mi se čini da mogu da naslutim njegovu želju za borbom. Ne znam ni kakav je ishod moguć, zato se i divim njegovoj želji da živi kao sav drugi svet bilo da ima poteškoća ili je blažen u svom zdravlju. Poželim i da mu priđem i izrazim svoj iskreni naklon, ali kako  nisam sigurna da li bi mu to prijalo, divljenje izražavam pisanjem.

Pisanje mi daje mogućnost da kažem i ono što možda ne stignem uživo da uradim. Nemam problem da to stavrno učinim, već nekada ne stignem. Tako, delim magiju ćerke, kojoj dođe mama u goste, ako se to zove gošćenje, jer ona čuva decu, da bismo dragi i ja išli na koncert, nekih mnogo divnih ljudi, jednog posebno i njegove drage. Onda ona bude sa decom, sutradan, samoinicijativno podvlačim, malo sredi kuću, malo više ručka napravi. Zašto joj je ipak lepo, to su njene reči, jer joj je najveće zadovoljstvo kada brat i ja možemo da uživamo u lepom, a pri tome ona veruje da smo vredni i da nam treba oduška i  da su  joj  nagrada i dar, u njenim lepim srednjim godinama, opet je citat,  svi trenuci  provedeni sa unukama. Malo ipak pocrvenim kada kaže da osim ljubavi tu ima i moje zasluge, kao zaslužila sam. Dobro, ako je tako. Možda da ovo podvedem pod ljubav, jer je ovo jedini  izraz koji bih  mogla da upotrebim. Ima i nastavka, tata je juče patio, zašto me Vana nije zvala, toliko vremena imam, želim da budem sa njom ili sa decom? Malopre je uzeo mlađu iz vrtića, prijalo bi mu da bude sa njom. Mlađa uživaaaa.

Još ponešto o ljubavi i magiji iste. Jedan divan bračni par, pomenut na početku teksta, u malo uvijenoj formi, tako je diskretno i nežno sinoć razmenjivao ljubav, pogledima, jedva vidljivim poljupcima, a u pauzama zagrljajima. Dugo ih poznajem, veoma smo bliski, a opet  me svaki put iznova gane njihov odnos i ljubav u koju veruju. Onda ja još jače stisnem moju ljubav, pa ga izljubkam svog na javnom mestu. Eto ti, a on to voli kada drugi ne vide. Sinoć nošen muzikom i predobrom energijom, nije se uopšte bunio, prihvatao i uzvraćao. Vidiš da može i ovako, srodniče moj? A jesam vam pričala kako sam mu ostavljala poruke po mestima kao što su veš mašina, rerna, fioka, krevet…dobro, ne moram, to su poznate fore, sigurno ih i vi koristite da začinite vaše divne ljubavne odnose. Znam da je tako, možda drugačije, ali jeste, kako biste inače imali te vaše čarobne priče, osim negujući ih i mnogo voleći…

20141005_201146

Kakav divan dan za voljenje, činjenje, nežnost, smeh, lep gest i reč, kako najbližima, tako i prolaznicima. Nije samo petak u pitanju, ima malo i u vazduhu i odluci da budemo zadovoljni. Malo više od samog petka.

 

Leave a Comment