Sinoć sam malo pisala o tebi, tek da vidim kako će zvučati. Još dok sam pisala znala sam da ću ti danas napisati malo dužu verziju tebe u mom srcu.
Sunčice mila, ja sam na žalost propustila tvoje rođenje i svu ogromnu radost koju je obeležio tvoj dolazak na ovaj svet. A tvoji roditelji su tvoje bivstvovanje proslavili filmski, što i sama znaš iz priča. Okupili su enorman broj ljudi, tata je slavio celu noć, a mama bila budna sve vreme u porodilištu, te je imala česta uključenja uživo. A mama ti je carica, koja je htela na kratko da se zameni sa svojom sestrom bliznakinjom i bude samo malo na žurci. Nije uspela u toj ideji, ali je zato tvoj tata, ležeći na ulici svirao pesmu o tebi. Mama je to slušala, pa, mu dođe kao da je prisustvovala.
Mnogo si plakala, dok nisu pronašli uzrok tvojih bebećih muka. Kako i dolikuje princezi, tako si i ti imala drugačiji režim ishrane, ispostaviće se mnogo zdraviji od onog koji većina ljudi praktikuje. Tokom odrastanjs tvoji roditelji su tu različitost predstavljali kao tvoju prednost i veoma vodili računa da što manje patiš. Imala si, prirodno, faze, kada si se naglas pitala, A hoću li ja ikada moći sve da jedem kao drugi? Vremenom si naučila i patnja je ostala iza tebe.
Ja sam te upoznala jedne avgustvske večeri, kada si imala malo više od godinice. Spavala si u krevecu i izgledala si čarobno, onako sićušna i neodoljiva. Tvoja divna mama me je tebi usnuloj predstavila kao strinu, iako smo se Dado i ja tek mesec dana zabavljali. I tako, po tim rodbinskim odnosima ja ti dođem strina, a po srcu, ti si nekada moje dete, nekada mlađa sestra, neko od koga učim i čije sam biserne izjave prepričavala danima.
Mnogo sam volela da se mazim sa tobom i da ti petljam prstima, po nežno plavim loknama i mirišem te do besvesti. Ti si nas osvajala najviše plesom i pevanjem. Obožavali smo svi da gledamo tvoje mini performanse. Jednom si poželela da putuješ sa nama, tu povezanost pamtiću uvek. Iako si bila na poznatom terenu, kod bake i deke, želela si samo sa nama da provodiš vreme, mi da te kupamo, mi isključivo da te uspavljujemo, sa nama da jedeš. Ništa nam nije predstavljalo problem. Uživali smo, a nesvesno smo se i pripremali za našu buduću ulogu roditelja. Dobro, možda smo uveče želeli malo da izađemo u kafić, a i to se dešavalo tek kada ti zaspiš.
Kada ti se rodio brat, bila si prema mojim sećanjima veoma nežna, ograničavala si pristup njemu. Ti si i odabrala ime za njega. Jednu sliku ću nositi sa sobom, kao da je u novčaniku, a to je kada ti trogodišnjakinja sediš na podu, pored njegovog kreveca i čitaš mu bajke, na tvoj način, da ga umiriš. Vaš je odnos imao razne faze, ali se oduvek osećala bliskost i prilično izraženo poštovanje prema ovom drugom. Danas imate neki vaš veoma jak prijateljski odnos, čak zaštitnički, rekla bih.
Polazak u prvi razred, a onda i cela tvoja osnovna škola, išla je veoma glatko, a još si pride topila sve oko sebe sviranjem violine i tvojim čarobnim glasom, onda kada si ti raspoložena. A i kada nisi bila za muziku, ti si činila plezir mami i tati, što bi se po pravilu pretvorilo u mini koncert. Na kraju osmog razreda otputovala si u Pariz, oblačila si kreacije, kao iz Voga lično da su za tebe stizale, a sama si ih birala i pravila dobitne kombinacije. Zato svi vole da čuju tvoje mišljenje kada je uređenje prostora u pitanju ili savet za oblačenje.
Ej, a tako si, žargonski rečeno, razbila sa uspehom u osnovnoj školi, da su kolektvino počeli da padaju u nesvest kada si popustila sa ocenama u gimnaziji. Otkrila si društvo i to ti se činilo važnijim. Polako se budiš i sigurna sam da će sve biti odlično po tebe i kasnije.
Menjala su ti se interesovanja, bila si i mala manekenka, odlazila si u školu pevanja, ne sećam se koliko si se za sport interesovala. Išla si i u srednju muzičku, to si trenutno stavila na stand by, sazreće već i ta odluka, kakva god da bude. Maštaš o Beču i hirurgiji, a ja mislila bićeš neki dizajner, sa diplomom nekog fakulteta iz Milana. Eto, sada zvučim kao strina. Šta god da odabereš, za šta god da se odlučiš, imaš me u svom džepu, u bilo koje doba.
Ijao, da ti priznam jednu glupost. Jednom sam te iskoristila, za jednu mini zaveru. Posvađali smo se moj dobri muž i ja i nikako nam nije išlo mirenje, ja te onda zamolim, da sa tvoje četiri godine, odeš do njega i otpevaš mu neku pesmu koju smo oboje voleli i poručiš da je to od mene. Bez pogovora si uradila zadato i njegovo srce, u svađama tvrdo, otopila si na prečac.
Umeš da budeš i stroga, zaledimo se svi kada Ircu pridikuješ, uvek s razlogom. Sećam se kako sam se prvi put zbunila kada sam čula tvoj ozbiljan, povišeni ton. Pomislila sam, opa, ona ume i da se ljuti, jer ja takva iskustva nemam sa tobom. Ti kada dođeš da prespavaš kod nas, nežno pričaš, nečujno hodaš, pojedeš jednu i po šljivu za večeru, sa pola galete i onda tvom stricu ne bude dobro. Ja te razumem, proživlavljavala sam i sama te faze.
Raduje me neopisivo, što si mnogo pametnija i mudrija od mene, od tebe i dalje učim, sa tobom se savetujem i uživam kada trošimo samo naše vreme. Volim te, ljubim, grlim, stiskam, golicam, sve ti to radim, iako sada postoji neko ko to radi mnogo interesantnije od mene. Zato ću se zadovoljiti ovim dodirima na daljinu.
Srećan ti osamnaesti rođendan, radosti porodična.
Tvoja Ikica
Оставите одговор