Moja Drina, u Crnoj Bari

Zaboravimo da se namažemo faktorima 150 protiv izgoretina i izgorimo, naravno. Zaboravimo da na reci, posebo na čamcu, tako su mi rekli, može ozbiljno dobro da se izgori. Decu smo se setili da namažemo, jer su naučene sedele u hladu, dok nisu pobelele od kreme. Ali provedemo dan za zlatnu medalju na reci.

Mi svi mnogo volimo Crnu Baru, odatle su nam tate, tu sam provodila najlepše raspuste, sada se to dešava mojoj deci, tamo smo se upoznali, tamo smo, na Drini, svadbovali. Našoj starijoj ćerki, opšte poznato mesto, kumovao je Robert De Niro, mada ima čari kada je dozivamo u Drini. A tek, ako ima istine u tome, kada se pozabavimo sličnostima između reke i nje, odnosno nekim karakteristikama, potvrđuje se teorija, da baš ništa nije slučajno. Verujem u povezanost i raznorazne simbole, slučajnost jok.

Idemo na Drinu uglavnom leti, mada muž redovno odlazi o nekim praznicima, zima, jesen, svejedno i voli da provede vreme na reci. Još kada voliš da pecaš, Drina je i više od izazova. Kupala sam se tako kao mala na našoj tadašnjoj seoskoj plaži i priđe mi stariji čovek, nečim izazvan, prođe blago po mojim leđima i kaže, Dokaz da je čovek nastao od majmuna. Ja mala, ne razumem što su ga izazvale bele malje po mojim leđima, još i ta nenormalna drskost da me pipne, moja sestra skoči i otera ga kao gepard. Sada mi je smešno, a i sada vidim ko je pravi majmun. Bio je tu i neki mladić koji je iznajmljivao konja da se jaše u reci, još se i malo fotkaš i pun uspomena odeš kući. Brat i ja smo obožavali te boravke na reci, mada je njemu Drina uvek bila hladna, zato sada voli Bali, tamo je toplije.

Onda ON, voli Drinu, pecanje, u pauzama sedi i pije piće u tada najpopularnijem kafiću. Ja samo što se ne udavim u reci, jer mi oči ostaju na njemu. On me kulira, mala sam, a baba mi poručuje, Nikako nemoj da ga gledaš, opasan je ON i mnogo stariji od tebe. Umeša se komentarom i moj predivni stric, Vana, razumem da si se zaljubila, ali bolje ti je da se odljubiš, one je već zreo momak, a ti si dete. Sve sam ih poslušala. Ma, vraga bih njih poslušala da je on hteo da se družimo, nego me iskusno stavio na stand by, dok porastem , sam mi je priznao. I šta mi preostaje? Ništa drugo, osim da obožavam Drinu i sve događaje u vezi sa njom.

Dalje. Ima nekih verovanja u svim krajevima naše zemlje, tako i ovde. Ne treba se kupati na ognjenu Mariju, jer možeš da se udaviš. To uvek možeš, ali tog dana su šanse za davljenjem ustostručene, kažu meštani. Polazimo juče na reku, kad nam dobaci mama onoga koga volim, moja svekrva, Nemojte danas da se kupate, samo se brčkajte. Dobro, samo ćemo malo. Dođemo na odredište, kad onaj što ga volim kaže, Preskočićemo danas kupanje, to su neke priče, ali bolje tako. Uf, bre, ne ulazi mi se posle ovih upozorenja. Još mi je ispričao, da bi bilo uverljivije, kako je baš na taj dan učestvovao u jednom spasavanju, neuspešno. A imao je veoma nelagodno iskustvo i moj tata, ne znam da li baš na ovaj datum. Bio je mlad i neiskusan plivač, spašen je zahvlajujući svom stricu, mom dedi, jer je Drina nepredvidiva. Brza, prepuna virova, varljiva, neukrotiva, opasna i hladna, a istovremeno neodoljiva. Izaziva, priziva, upozorava. Ja, žaba plivač, uvek sam blizu obale, volim da je muž blizu dece i mene, makar da nas gleda. A uvek volim da nas ON gleda. Pater familias.

Za ova dva dana, upoznala sam jednu čarobnu ženu. Malo smo se krile po žbunju od naše rođene dece, kako bismo progovorile, kada smo već prepoznale naše sličnosti. Duša mi se hranila. I tako danas od cele plaže izaberemo veoma neupadljivo mestašce. Bile smo same dva i po minuta, jer je potrebu za tim mestom, od deset turista ukupno, jedan baš tu parkirao. Nije nego. Ispostavilo se da je prijatelj njenih rođaka, zna nas obe, A to su snajke? Jesu, snajke su.

Pre par godina kupila sam knjigu „Drino vodo, nema ga kod kuće“, kao i knjigu imena, gde se pominje i ime Drina. Drina, moja reka nezaborava, uspomena i sećanja. Voda života i proticanja, moga nastajanja i bitisanja, kao ni jedna.

Imam njega. I mnogo divnog u paketu.

 

 

Leave a Comment