Veoma važnoj njoj

Pišem ti pišem, da mi fališ i da te često viđam ispred tvoje izmišljene bašte. Kako okopavaš, sređuješ i mnogo mi se raduješ kad me vidiš.

Kad uđem u tvoju sobu, sve je tu i ti si tu. Čujem svaku tvoju reč, osećam tvoj dodir i uživam u tvojoj mirišljavoj, mekanoj koži. Uvek me prvo pitaš kako sam i ja te lepo čujem i pre neki dan. U sebi ti odgovaram da sam dobro, odlično. Bila sam na televiziji, ej! Onda me savetuješ, tiho, nenametljivo kako da razgovaram sa Dadom, kako da se radujem susretima sa devojčicama. I ja se bunim, jer mi uporno govoriš da im ne letim u zagrljaj, već da malo pričekam, da one potrče brže. Nisi mi baš do kraja objasnila zašto treba umerenije da im se obraćam. Pokušavam da shvatim.

Retko dolazim na ono mesto. Radije te viđam u sobi, bašti, mom stanu, koji si par puta posetila. Čuvam čarapice koje si mi poklonila, obujem ih samo ponekad, da se ne izližu previše. Čuvam rolku i povremeno je nosim, koju si mi ti kupila, dok sam se još zabavljala sa Dadom. Mogu ti reći da je prilično moderena i posle toliko godina. I dugo sam držala tvoju fotografiju sa našeg venčanja na frižideru, da mi budeš tu. Pominjalo te mlađe parajče, starije malo izbegava. Ali voli da nam naglasi kako si je ti uspavljivala, kao da se, pa, seća. Mama, ja sam imala dve godine, a ona osamdeset dve, znaš li ti koja je to razlika?

Pre neki dan sam za neki posao pisala svoju biografiju i trebalo je da objasnim zašto sam počela da pišem. Kad, eto opet tebe. Pisala sam onu noć tebi i žurila sam da završim to pismo. Tada sam se čula sa batom nekoliko puta. Svidelo se i njemu. Bez patetike, samo lepa emocija. I ja napišem u toj biografiji da sam pisala jednoj veoma važnoj ženi u mom životu, dok je vodila odlučujuću bitku i tako je mnogo toga krenulo. Veoma dobro po mene. I ide na još bolje.

Dobra vest je da ne žalim. Baš smo lepo vreme provodile. Ti si prva koja mi je pomogla da to shvatim. Biću neizmerno zahvalna ako tako i ubuduće budem prihvatala neminovnosti.  A sad i da ti se pohvalim, naučila sam prilično dobro da pravim faširke ili ti faširane šnicle. Dobro, ne baš kao ti, ali deca ih obožavaju i zamisli, obe devojčice misle da super kuvam, da sam najbolja domaćica, hi, hi. E, sad,  ono što sam stvarno naučila od tebe jesu palačinci, kako si volela da kažeš. Razvila sam super tehniku, na dva tiganja, baš kao i ti. Pečem istovremeno na malom i velikom tiganju, rekord mi je četrdesetak. Još nisam stigla do tvoje stotke, jer mi niko to nije tražio, mada mislim da bih mogla.

Ne bih mnogo da pišem, jer je sve poznato. Volela bih kratko da se zahvalim svim čudima što smo imale jedan drugu, a verovatno je da je moje bogatstvo veće, jer sam imala tebe.  Baš pre neko veče pričam Dadi kako si išla sa nama na letovanje, avionom, da se zna, i kada smo mi prosipali onaj jogurt po restoranima. Znam da si izjavila da nećeš sa nama nigde više dok nas tata i mama ne vaspitaju. Ne brini, ne prosipamo nas dvoje ništa više. Sada je tu najmlađi član, da ponekad napravi dreku u restoranu ili legne nasred istog da gleda zvezde. Stariju, za divno čudo, nije bilo blam, smejala se, samo joj je malo bila blesava sestra.

Evo ti novosti, za kraj pisma, koje tebe zanimaju. Tasovac i dalje ima istu frizuru, samo što je ispao malo više ljiga, ali to je nebitno. Žika šarenica je stvarno budala, koliko god da ti se sviđao, blamira sam sebe nekim glupim izjavama. A šlagić na maminoj čokoladnoj torti, koju nam ređe pravi, hihi, Đoković. Odličan je, najbolji i dalje.

Pevamo i dalje Dunje ranke, pa svi pitaju decu, posebno mlađu, ko je tebe učio tu staru pesmu?

Dunje ranje, dunje ranke,

kruške karamanke….

Leave a Comment