Dužice oka

Da te volim i da si mrva,

iako ne prva, vrlo značajna.

Volela sam te u stomaku,

ne baš uvek jako, jer sam bila ljuta,

bar stotinu puta, koliko me širiš

i moje je telo vapilo za mirom.

Nemirna moja, i ne samo moja,

odakle je nastalo pravo da mi životom vladaš?

Još i tada si  mi poruke slala da ćeš svet da savladaš.

Šmizlo moja, od dve i po kile,

i sada se sa setom sećam,

svih neprospavanih noći i grčeva koji te bole,

znala sam da nas je dovoljno koji te vole…

i žele da si dobro.

Ispao ti je prvi zub, kako mame vole da kažu zubić, malo sam ti pomogla i ja sam ti plakala silno. Od sreće, jer rasteš, od nečeg neobjašnjivog jer si porasla. I uspela sam da se na tebe naljutim, iako smo se radovale Zubić Vili. Svako veče, kao i tvoja sestra, a da citiram vašeg tatu, kupuješ vreme. Želiš da ti čitam Vile i da ti se želje ostvare, ali me uvek pređeš sa odlaskom na spavanje, baš kao što sam i ja moju mamu i ko zna ko sve svoju mamu. Piški ti se, žedna se, malo bi da duvaš nos i počinješ da štucaš i tako već nekako, svako veče, cvetu moj najomiljeniji. Sa mnom je bar lako, zna se koja je moja omiljena reka i moj omiljeni cvet. Otkud? Koga briga da li je pravilno napisano, baš tako mi je došlo…

Sestra ti je u zvezdama i baš kada bi nešto da nam kaže ti imaš potrebu da nam postaviš neodloživo pitanje. Onda probaš da sačekaš i digneš dva prsta. Kako prođe, prošlo je. Srno jedna srnasta ti i ždrebice u jednom liku, da ti malo otkrijem. Ja sam bila prilično nesigurna i uplašena kako će sve u našoj kući izgledati kada dođeš ti. Sedam godina nas je bilo troje. Koliko god da smo te želeli i nadali ti se, osećanja su me razdirala. Legenda kaže, u snu ili u mašti, nebitno je sada, da je tvoja mama bila prepadnuta situacijom iznenadnih provalnika. Provalnici ulaze u kuću i traže da se odreknem jednog deteta, a da će zauzvrat drugo biti spašeno. Izgubljena, slomljena, dam im odgovor i krenem da ridam suze. Brzo se trgnem i zahvalim što je ta glupost samo u mojoj glavi.

A sad i da podelimo nešto što je mogla biti bol, a ti si odlučila da je šala ili šta već. Nisam se pela ni na kakve vrhove planina, nisam skakala sa neviđenih visina, čuvala sam se. Prestala sam i da radim, slušala sam savete Milanine. Jedino sam odbila da bilo šta pijem za održavanje trudnoće. I tako, sredinom decembra, šetamo tvoja seka i ja, tražimo baš neki lego koji joj nedostaje i nešto krene da se dešava sa mojim telom. Uhvati me panika, a probam da budem prisebna zarad društva u kojem sam. Odemo zajedno do najbližeg toaleta i najveća noćna mora krene da mi se odvija srcem, dušom i čitavim bićem. Dam sve od sebe da stariju ne uplašim i najmirnijim mogućim tonom joj saopštavam da ćemo do Milane. Molim planetu da je u ordinaciji. Jeste, dobro je. Zovem i tvog tatu, koji preleće delove grada. Dok se starija i ja vozimo taxijem, maštam da si dobro, jer je samo to prihvatljivo, zamišljam koliko je strašno da prvo sebi, a onda i drugima kažem da je drugačije.

Ulazimo u ordinaciju i svima se zadržavaju suze, jer je i D. tu. Drhtimo svi troje, a ona zbunjena, prepadnuta onim što ne razume. I onda čarobna Milana kaže, Ma, ćuti, dobro je, hematom je ispod ploda, zato je sve obilno i jako. Dobro je, dobro je, ponavlja, moglo je da bude obrnuto. Plače tata, plače Milanica, plačem ja, D. se smeje čudno i onda se svi grlimo. Naša si, samo si nas malo prepala, nisi mislila ništa stvarno. Već da zbijaš neke šege, šale sa nama. Kakav stisak se tada desio između ljubavi mog života i mene, mnogo bi bilo i da pokušam da opišem. Od tada sam mirovala, više nego što sam planirala. Eto, to ti je ta tajna.

Ispadanje prvog zubića dalo mi je za pravo da, opet, pišem o tebi, Mrkonjićka, jer sve mora da se završi pre roka, Đurišićka, jer si sama sebe zvala Snežana, kao iz bajke, ali te Jela prekrstila u pevačicu. Kalasova, jer si do iznemoglosti vrištala. Indila, zato što si je blesavo imitirala. Trenutno si Sofija, po pesmi koju pevaš i dr Mitrović, jer voliš da izgovaraš oto rino laringolog i da nam po kući uši pregledaš. Ti što vežbaš da kontrolišeš ljutnju i ti što znaš da ti tata nosi u rukama dva džipa, u isto vreme, a na leđima može da ponese i ceo kamion za đubre, ove nove što kao ritual sa terase gledamo kada naiđu, toliko je jak, znaš ti to Bajka?

A kada si se rodila, naš divni Vlada nam je poslao baš ovu pesmu…

 

 

Iris, the sphincter around the pupil of the eye, named for the colors in human and animal eyes.

Dužica je deo koji daje karakterističnu boju oka. Dužica, šarenica, iris, ima ulogu regulacije količine svetla koja ulazi u oko poput blende u fotoaparatu.

 

 

 

 

 

Leave a Comment