Dragi dnevniče, dan treći

Veče smo proveli na slavi, kod mnogo voljenih kumova. Osim što mnogo volim njih i vrcavost kojoj su skloni, volim i kada slušam kako drugi pričaju o mojim roditeljima. Interesantni ljudi, sviđa mi se to.

Današnji dan čaroban, jer tako biram. Bilo mi je mnogo dobro na poslu, volim decu iz grupe. A i tako se dobro razumem sa onom sa kojom radim i ona je čarobna. Čaroban je i onaj koji je sa toliko ljubavi i topline pisao o jednoj posebnoj njoj, maloj, a velikoj.

Svratila mi je i najbolja u živooootu, na kratko, oplemenila mi dušu. Redovno se čujem i sa jednom drugom koja mi mnogo znači. Još redovnije mislim na sve njih i opet sam dobro.

Zadržala sam se duže u Maxiju, znaš, dnevniče osecaj kad gubiš vreme čekajući. Tako razmišljam, šta ja to stvarno gubim. Ma, ništa, samo malo duže čekam, plus grizla me savest što nisam pustila devojčicu iza mene. Bar da sam joj dala objašnjenje da me moje dve čekaju ispred radnje. Srešćemo se opet.

Dnevniče moj, imam kamen i lutkicu za dobro i stiskam ih kad god treba, ali sam naučila  da to radim i kada sam samo zahvalna. A zahvalna sam uvek. Svako jutro se zahvalim na jutru i dalje na svim lepotama običnim.

Otišla sam, a pisala sam ti nikad kraće. Nema veze i ovo mi je značilo. Voooolim te!

Vana, sedamnaest godina. Imam frku, veliku. Sutra imam dva kontrolna, a nije baš da sam učila. Danas sam jela onako, hrabrim se.

Tvoja ja…