Kad te vole i manje vole

Nemam ja iluziju da će svi da me vole, niti bi bilo prirodno. Mada se zalažem za mir u svetu, kao i sve misice, a nisam misica, to mu onda dođe na kako treba. Imam situaciju kada se pitam zašto, a kao zrela osoba, to valjda treba da znam. Zato!

Ima neke zaostavštine u mom detinjstvu. Ima nekih situacija koje su se ružno razrešavale i podsetile me na tu grdobu u stomaku. A možda samo kasnije sazrevam.

Ja, od prvog do četvrtog mnogo draga i prihvaćena. Ja od petog do početka sedmog, baš važna. Celi sedmi obeležena, do početka osmog. Onda opet draga, malo manje, ali ipak draga. U gimnaziji simbolično prisutna i na kraju na fakultetu veoma živa.

Nadam se da sam prežalila prošlost i da je tamo i ostala, bez ožiljaka. Ožiljci utiču na zdravlje, a biram da sam zdrava i dobro da sam. Može sećanja i iskustvo. Dovoljno.

A vršnajci znaju da budu podrška i neviđena osuda. Juče u jednom vrtiću saznajem za bolnu scenu. Devojčice starosti pet godina, zameraju jednojdevojčici na ponašanju. A da joj začine zamerke, krenu da je šutiraju, tačnije, jedna šutira, druga bodri. Reaguje nadležno lice, što je mnogo lakše činiti u vrtiću. I, dajem časnu reč da je sve lakše u vrtiću. Mlađi su, lakše prihvataju sugestiju, slabiji su na uticaj okoline. A, na žalost, neće biti iznenađenje činjenica da roditelji podržavaju neprihvatljive oblike ponašanja. E, tada smo već u problemu. Veoma velikom problemu. Nije iste težine, iako jeste potpuno pogrešno, kada roditelj savetuje dete da vrati istom merom. Tu je  vaspitač da reaguje, mnogo brže je u prilici da vidi promene i mnogo brže deca prihvataju ta pravila.

Jer…prisustvovala sam roditeljskom sastanku u školi, kada nastavnica, koja se školovala na ETF, u i roditeljima priznaje, Ja ne znam da radim sa decom koja imaju poteškoća u razvoju, nismo imali ni neku dodatnu obuku. Samo, ne radi se ovde o drugačijoj deci ili bar ne jedino o njima. Mnogo se više radi o roditeljima. Ja se ozbiljno mislim, jesu li i sami bili zlostavljani, pa su preplašeni ili su toliko malo inteligentni da misle da je u redu da su im deca nasilna? Neka budu bolja deca, da drže do sebe, da nisu lako gaziva, ali kada se nasiljem na nasilje dolazilo do suštinskog rešenja?

Prisustvovala sam predavanju o prepoznavanju potencijalnih žrtava.  Možda biste se i zaprepastili čitavim dijapazonom mogućnosti. Potencijalne žrtve, tihe žrtve, neprepoznajuće žrtve. Koliko sam se bolnih primera naslušala.

I onda se neki on, starosti dvanaest godina, zaključava u toaletu, gađa decu kamenjem na ulici, policija interveniše, roditelji tu negde. Pa, jesmo li stvarno nemi na ovakve signale? Treba li stvarno deca da idu sa pomagalima za odbranu u školu? Ne, nije neophodno da svi svakoga vole, nisam veverica, ali potpisujem da vršnjačko nasilje ostavlja trajni trag na građenje ličnosti. Time treba da se bavimo i ne okrećemo glavu, ako smo na bilo koji način svedok istog.

Mnogo su me bolela okretanja glave kada naiđem, šaputanja iza leđa. Plakala sam dok sam u školu išla i dok bih se iz iste  vraćala. Zato sada samo želim mir i uzrujava me svaka nagla promena, a inače sam dobro. Odlično. Imam moj mir, imam mene, imam porodicu i šire članove iste. Svi moji dobronamerni jesu širi članovi moje porodice.

Ipak, šta mislite zašto mi je toliko važno da je smeh uvek gde sam ja, osim što ga volim? Zato što mi daje mir, koji mi je u nekom periodu odrastanja nedostajao, i tada je, kao i milion puta, sistem zatajio. Bespotrebno je da apostofiram koliko volim život svoj i ljude koji ga bogate.

Osim što to jesam ja, žena, majka, supruga i najbolja, u svom izdanju.

Comments

  1. VESELIN

    Divna prica otvori ti dusu !!Ja kao mali vaspitavan sam da ne lazem ,kradem i da se bijem !ucenje se podrazumevalo !Posto sam se malo izdvajao iz drustva po ponasanju !Bio sam zanimljiv onim nabedjenim jakim kavgadjijama pomalo huliganima!Zasto se ti ne igras a nama zasto ! Ovo zasto ono !nekad sam odgovarao nekad nisam !Secam se jedne situacije !Nasrtaj starijeg ucenika malo od mene vredjanja psovanja !ja sam na takve provokacije bio miran nisam reagovao! Ali kada vide moju ne reakciju dodjd do fizickog nasrtaja i to sam mogao da istrpim !ali kada me zaboli onda reagujem !tako ti ja tom starijem pokazem da nisam tako nemocan i miran! Biosam u situaciji da doticnog decaka ! nasilnog ,jakog fizicki ! ina recima !ja onako mali po!akazem sta znam! Onda kada vidim da je on samo prividno to sto prestavlja ato je ja ga nadjacam !E onda se u meni valjda od boga proradi sazaljenje i lnubav prema ljudima i pustim protivnika bjde mi zao da tucem nemocnog !i odustanem ! Onda belaj ja se povucem i dimbijem malo batina !koje sam spremio za njega !vrate se meni !Zapamtio sam lekciju!za ceo zivot !Nikad se vise umomzivotu nisam potukao !!sve one koji su hteli kavgu !ja sam ih recima obeshrabrivao i na kraju postoa sa njma naj drug!!!! Dotakao sam mali primer segment iz odrastanja !uticaj vaspitanja od malena ima veliki uticaj u formiranju licnosti !!Roditelji su ti koji imaju tu bogom danu ulogu ! Uloga vaspitanja !lzvini dragaVanamalo sam oduzio !imam mnogo lepih prica ali drugom prilikom ! Pozdrav.!👍✍

    1. Ivana Vana

      Mnogo si dobar drug i drag covek. I hvala ti sto uvek podelis svoje iskustvo.
      Veoma me raduje sto si recima resavao konflikte.
      Veliki pozdrav i isti takav zagrljaj.

  2. Piksi

    Divan tekst koji treba svako da pročita. I onaj ko se ostvario kao roditelj, i onaj ko planira to…Ali i svi drugi. Ovo je tema koja mora da se pokrene, koja treba da se komentariše, a da komentari ne budu „Bravo Ivana“ ili „Svaka čast“….
    Svi roditelji po meni treba da prođu obuku za vaspitavanje dece, pa tek onda da prave istu. Nismo svi sposobni za to… Vidim iz okruženja, a ponekad vidim i kod sebe neke greške. Deca su divna, kao što kaže u pesmi „Deca su ukras sveta“, i to je stvarno tako…ali znaju da budu jako opaka, da ne upotrebim neki drugi izraz. Mi odrasli, njihovi roditelji, njihovi vaspitači, mi kao društvo nismo sposobni da ih edukujemo na pravi način. Nije to trenutna situacija, to traje… Sama Ivana je napisala da je doživela slično, a Ja lično znam jer sam bio sa druge strane… Deca znaju da budu jako brutalna. Ja sam kao tinejdžer pratio svoje vršnjake, nisam bio vođa, na taj način sam želeo da budem deo tog „društva“, da budem zanimljiv, zabavan… Pogrešno!!! Niko nije znao da me usmeri, i da mi kaže da je to pogrešno… Roditelji nisu znali kakvo je moje ponašanje, a nastavnici, pedagozi su se trudili da ne saznaju. Posle nekoliko pogrešnih postupaka sam valjda sam shvatio da je to pogrešno. Kasnije sam se trudio da te stvari promenim, da nađem način da budem bolji, da budem zanimljiv na neki drugi način.. U neku ruku sam uspeo. Bilo je još „odbačenih“ u mom detinjstvu, ali Ja ih nisam odbacio… Trudio sam se da pomognem. Uspeo sam i srećan sam zbog toga… Evo jednog primera.
    Mojoj drugarici koja je bila divna u osnovnoj školi i pravi drugar, zbog svojih postupaka i svog ponašanja koji nikoga nisu ugrozili osim nje same, odbacili su svi, ali Ja vođen predhodnim iskustvima nisam… Nisam želeo da odbacim nekoga samo zato što greši, i svoje greške sam ispašta… Nisam želeo da zaboravim naše drugarstvo, sve ono što smo delili… Nisam želeo da zaboravim detalj kada je kupila 6 lizalica i dala meni 3, i ako sam očekivao jednu i bila mi je dovoljna. Te lizalice nikada nisam zaboravio, a nisam ni želeo. Pamtim i dan danas, stoji mi to negde u mozgu. I uvek i kada sam razočaran postupcima te moje drugarice, sada kume, setim se tih lizalica i svega što smo delili zajedno. I uvek se trudim da joj pomognem, jer znam koliko je ona zaista dobra osoba.
    Sećam se i tebe Ivana, drago mi je da smo danas dobri prijatelji, sećam se naših divnih školskih dana, još uvek čuvam pesmu “ Dugmeta“ koju si mi napisala jer nisam znao ceo tekst. Uvek kada čujem tu pesmu setim te se.
    Zaključak svega ovoga je da svi mi treba iz sebe da izvučemo najbolje, deca treba da slede svoj osećaj a ne da padaju pod uticaj drugih. Ne treba odbaciti nikoga, jer možda baš taj „odbačeni“ im sutra bude podrška….
    Hvala draga Ivana, srećan sam što si mi prijatelj i ponosan sam na tebe. <3

    1. Dreama

      Both Together: "Mommy drinks because you crqyD!uot;&oes it hurt to share a brain like that.OR do you have moments when you just stare at one another afterwards and back away slowly?

Leave a Comment