Da ti se malo javim

Znam da sve znaš i trudiću se da ne bude previše repeticije. Tako je bilo i pre dve godine, baš u ovo vreme. Bili smo kući sa decom. Dado i ja smo snažno mislili na tebe. Ništa manje nisi prisutna ni danas. Možda ti je lik izbledeo, ali za to uvek imam fotografije. A ono što si mi usadila, živo je najživlje.

Mami nedostaješ najviše. Da uđe u sobu i da ti priča dok ti dremaš. Pola je ne čuješ, ali joj na kraju uvek kažeš, da će se sve biti dobro. Pominjale smo te juče, šta bi ti rekla u datoj situaciji. A i mama se stalno preispituje kakva je mama nama bila u nekim godinama, pa, pokušava da razume tvoje postupke. I opravdava te i realna je. Suočava se i jača.

Imam nešto da ti kažem…kada bi znala koliko sam osrednja kuvarica, munula bi me oklagijom negde. Zato sam deci obećala vanilice i mafine. Donosili smo ti ih iz pekare, ni mama nije naučila da ih sprema. I da znaš, osim kuvanja, ima napretka.  Ja  sam ti malkice mudrija, nego kada smo se poslednji put videle. Ne reagujem na prvu. Saslušam, odćutim. Kažem sutra. To si me ti učila.

Inače, na ogromnu žal ovo spominjem, iznenadila bi se koliko je mladog i dosta mlađeg sveta od tebe, krenulo na put, na kome si ti. I kada god pomenemo tebe, svi odmahuju glavom, To je danas nemoguće. Dostići te godine, deluje kao totalna iluzija. Sve si prešišala. Daleko si stigla. Citiramo te, smejemo se tvojim štosovima, ja čak govorim tiše, kao da ćeš me čuti. Znaš me, tvoja glumica. Samo, glumica je naučila i jednu mini lekciju. Manje trčim mojoj deci u zagrljaj. Umerenija sam, pustim da one dođu više meni. Onda prekršim i poletim, ali bolje je nego što je bilo.

Ne dolazim ti često. Istina je, dolazim vrlo retko. Sramota me da ti kažem da je hladno, jer nije uvek hladno, već ti trčim na pet stotina mesta, to nisam promenila i proleti mi dan. Zato te sa Dadom uveče spominjem, često. A sa batom se smejem tvojim fazonima ili zajedno citiramo tvoje mudrosti. Ej, valjda se ne ljutiš što ti pišem, ovako najbolje umem da ti prenesem šta treba. Sećaš se da sam ti i one noći pisala?

Kad god jedemo praziluk setim se tebe i kako si me njime udarila u glavu. Podugačak primerak je bio. Kad god vidim puža, smejem se, jer znam kako si ih kobajagi bacala jednog do drugog. Lale me uvek asociraju na tebe, to bata i ja pominjemo. A ima i ona jedna pekara u Žarkovu, koja više nema peciva kao ranije, ali ja namerno odem tamo po burek i ono testo sa eurokremom i to pojedem u slast, kao što si ti radila. I pravim se da mi se sviđa. Mada, kada bolje razmislim, vrlo malo se pravim. Ukusno mi bude, jer ga delim sa tobom. Na moru obavezno pijem i čaj i kafu i pravim ansambl, kao što si ti pravila. A još je zabavnije što to rade i devojčice, sviđa im se da gucnu u obe šolje, malo soka, malo čaja za njih dve.

Odnosi su onakvi kakvi treba da budu, bez brige. Nismo se previše umudrili. Ipak, ono što je najvažnije, deca, Dado, bata, mama, tata i ja smo super ekipa. Zet ti je deda za medalju. Ume da drekne, ume slabije da čuje, ali ih i mnogo voli. Mnogo. Veruj mi, ako tvoja ćerka, a moja voljena majka i moj tata ne vide decu duže od tri dana, zovu i nude šta god treba. A njih dve stvarno i jesu radosnice prave. Posebno mlađa, jer za stariju tvoj zet kaže sledeće, Ja sam dva puberteta preživeo, ne mogu i treći. Hihi, istina živa.

I još ovo da ti priznam. Koristim te kada mi suze krenu iznenada, onda kada se ne snađem da devojčicama dam razumno objašnjenje. Ja ne glumim pred njima da ne postoji tuga, ali ako ima dana da ne umem da objasnim ili baš hoću da izbegnem, one obe kažu, Znamo, setila si se Nane. Jeste, setila sam se. Ne zameraš mi, tada ionako opet imam razloga da te pomenem.

Obećavam ti da ćemo ispraviti grešku, sve smo se dogovorili M. i ja, BEZVREMENA ženo divna…

Leave a Comment