Kada shvatiš da te je prevazišla, iako deluje kad pre. I ne, nije samo tehnologija u pitanju, tu joj odavno odajem priznanje. Mene stvrano nije teško prestići u tehnološkom smislu, to svi iz okruženja znaju. Ja se i dalje kao silno trudim, ali me u stvari mnogo i ne interesuje. Džaba znanje engleskog, neke stvari kao da mi i odgovaraju da ostanu mimo mene. Tako kažem, a dobro pamtim reči jednog uvaženog profesora, kome je tehnologija bliska, da treba ozbiljno da se zapitamo kada nas mala ili veoma mlada deca prestignu u znanju iz pomenute oblasti. Objasnio je i zašto. Oni, kao mladi, ne znaju baš mnogo, slede svoje instikte, a to je u stvari odličan pokazatelj koliko odrasli, u ovom slučaju ja, malo znaju. Tačka. Obe imaju uju i još neke bliske iz okruženja da im pojasne.
Prestigla me u shvatanjima nekim. Ono što meni deluje bolno, ona sa lakoćom nosi i ne folira se. Ilustracije radi, ja sam svaki nesporazum sa roditeljima gotovo ozbiljno bolovala, dok ona čuje i dalje nastavlja svoj život. Razmisli kada je spremna, pri tome, poredim nas dve na skoro identičnom uzrastu. Ne peca se na prozivke drugara, kao što sam ja. Sama mi kaže da okrene glavu i odgovori doslovno, Ok, ako ti tako misliš. Nije konfliktna i ne reaguje u afektu. To su sve delovi njene i moje ličnosti, na koje različito reagujemo. Ja tek zadnjih godina znam da ne reagujem, da odćutim i da posle smislim šta ću da kažem. Ona to i danas zna. Kući preispituje, slaže, piše nekoliko dnevnika, svaki za određena raspoloženja i baš bih volela da je jaka, tako jaka kakav utisak ostavlja.
Imale smo razne razgovore o tajnama i između ostalog o sms porukama, te mi ona poručuje, Pročitaj poruke, ne mogu sve da ti prepričavam. Mislim se u sebi, divno, znam da znaš da brišeš iste, ali mi je milo što mi veruješ i ovde ću izostaviti još uvek. Izostaviću, jer do danas sve važno deliš sa mnom, koliko osećaš da treba. Kad osetiš da znam više nego što ti se dopada mudro skrećeš razgovor na drugu temu, ali… onda se opet vraćaš na pomenuto i pričaš, zagnjurena u jastuk. Imaš neke tajne i dobro je da je tako i treba da ih imaš. Neke stvari deliš sa mnom, hvala ti na poverenju, silno sam se trudila da dođemo do tog nivoa komunikacije. I kad me mrzi i kad me nervira i kad mi je dosadno što me zoveš da legnem pored tebe, uvek legnem. I čuvam te tajne kao da ih nisi nikada ni rekla. Tvoj sam dnevnik i ćutim kao on.
Draga moja devojčica već dobro zna šta je prihvatljivo, a šta vredno zaobilaženja u ponašanju. Nekada mi ne kaže mnogo, samo me stisne i prostreli ogromnim okama svojim. Kasnije mi objašnjava, što verbalno, što govorom tela šta je tačno mislila. U prilog dobroj komunikaciji i energiji nas dve, čini mi se idu i reči njene starije sestre, maturantkinje, Wow, o čemu vas dve pričate, ja nikada o tome nisam pričala sa mojom mamom, čak i kada mi deluje previše, mnogo je bolje od našeg nepričanja. To mi poručuje mlada devojka, koja se meni poverava i uverava me da će moja ćerka sigurno meni više pričati nego li ona svojoj mami, Dobro ste počele na početku. Ja to doživljavam kao izvrstan kompliment, posebno danas.
U školi je prepoznata kao svoja, devojčica sa stavom, koji ne nameće, već ga poseduje i on se čuje. Ja se budalsato brinem da li je naredbodavna u svojim iskazima ili i nije tako budalasto, zbunim se? Volela bih da je svoja. Svoja sa limitima, koje je ponela od nas i što je još važnije onim kojima se uči sama. Tu me je prevazišla, da ne kažem prešla. Bolja je. Bolja u razgovorima, bolja u planiranju, bolja u znanju pesama na engleskom, bolja u stilizovanju, bolja u traženju mere. Da ne nabrajam dalje, jer da je bilo ko u pitanju, možda bih osetila tagove ljubomore. Ovako sam prosto ponosna. Ona dobro vozi i mada nisam sigurna koliki je moj udeo u svemu, bar mogu da kažem, to je moja ćerka.
Sto puta, milion puta da si bolja od mene. Da me razbijaš u monopolu, koji sam zaboravila, da bolje prevodiš pesme i filmove sa koliko god jezika da želiš, da me pobeđuješ u trčanju, da si bolja u špagi, savitljivija i mentalno i fizički, jača sa svake tačke gledišta. Da brže kapiraš, da me prevazilaziš, ne samo u tehnološkom smislu, da si otpornija, visprenija i čvršća, ovde mogu da naglasim i u fizičkom pogledu. Da voziš auto, kamion ako ti se prohte. Idi napred, dobro si krenula. Idi i veruj! Veruj da si posebna. Ja znam nekoliko nas koji to misle o tebi, a znam da je to za početak dovoljno. Srećno ti devojaštvo tvoje, ma koliko arhaično zvučalo u ovom momentu.
Kako mi je drago da si baš takva.
Ako ti se ukaže prilka, ovo ostavi za tatu…
https://www.youtube.com/watch?v=1Ml0acyrMGc
Оставите одговор