Gospodine aprilu, ti i ja slavimo godišnjicu na samoj sredini tvojih dana. Ne persiram ti, jer smo se baš zbližili prošle godine, mada si mi i ranije bio drag.
Dragi april počinje festivalom, koji volim, a osim što ga volim spremila sam se kao najbolji đak da učim. Silno želim ta dva dana da slušam, upoznajem, raspoznajem i družim se. Festival je porastao i sva je prilika da ću moći sebe onda da uporedim sa sobom sada, što me čini radosnom. Nekog istraživača u meni pospešuje. Ajmo Festival, keep on!
Ovaj isti april nudi mogućnost udžbenika vrednu i tu polažem nadu. Nadam se novom, drugačijem, čistijem, ispravnijem i spremna sam. Proleće me ponelo i nosi me u radost.
Ne prestaje sa obradovanjima ovaj april, kao da me tera na smeh i tako mi sugeriše na vesele boje u garderobi i dodatku nečeg novog. Šta će novo biti, posle aprila će se znati. Dok sve zajedno saznajemo april i ja, mada april već sve zna, ja pevušim po kući, vežbam odmršćavanje, iako zimu suštinski volim. Hoću da se odmrštim na sve i svakoga, jer sam dobila primedbe da sam ljuta. Facijalis teže popravljam, a dobila sam u zadatak da je to važno da sredim. Pokušavala sam mnogo puta i ovaj put ide na bolje. Prvo jer se sebi više sviđam vedra, drugo jer su bolji ovi oko mene i treće utiče na usporavanje ovoga na čelu, što je krenulo da mi maše zastavicom.
Avaj, da ovo vreme ume da me trgne, dokazalo se mnogo puta. Ja bukvalno trčim više, kao danas. Umalo da zakasnim na probu mlađe mi šmizle i ja udarim šprint, za minut i po pređem ono što hodajaući traje pet do sedam minuta. Protrčim pored komšinice i odveže mi se pertla, a nemam vremena da joj se javim. Razvezane pertle nastavim još malo, sagnem se i brzo je stavim gde joj je mesto, nadajući se da me nije prepoznala. Samo i isključivo zarad manjka vremena, jer mi je baš draga. Dok čekam na semaforu, javljam se starijoj, jer je imala male sumnje da ću stići. Boom, kao nagrada, Wow, mama, ala si brza! Stignem na vreme i sa mlađom krećem u šetnju i bap komšinica. Javim joj se i objasnim, Ako ste me prepoznali, izvinite što se nisam javila, mnogo sam žurila. Ona kaže, Ja bih rekla da ste Vi u pitanju, ali sam pomislila kako ova žena trči. Časna reč, to mi je rekla. Prijalo mi je kao ozbiljno dobar kompliment.
Nekog aprila je i jedna draga drugarica bila trudna. U junu se porodila, a onda kada je beba imala tri meseca zauvek se preselila. Sve se prebrzo izdešavalo i danas me mnogo toga podsetilo na nju. Videla sam njenu ćerku, koja je sada drugi razred osnovne škole i lepa je i još lepša nego što sam mogla da pretpostavim. Mada se kalendarski ovaj deo priče ne uklapa, po intezitetu emocija isto je. Sećam se njene mame i srećne i bolne u sopstvenoj trudnoći, okolnosti su preteške za prepričavanje. Dok gledam dete i divim mu se iz daljine, krenu mi suze onog momenta kada me je mlađa folklorašica stisla za ruku, Mama, zeleno je, treba da pređemo. Mene je moja stisla. Kraj. Koji razlog imam da se žalim na bilo šta? Njih dve nisu imale priliku ni da se upoznaju? Hej, svete, tu li si?
Zadovoljna iščekujem poslednji dan marta. Biće čaroban, predosećam. Sutra na poslu dočekujemo insekte, radilice i one manje radne. Sutra G. prvi put čuva decu dok idemo u pozorište i one su neopisivo srećne. Sutra da se desi i da ga izživim sa radošću i eto ga april. Taj čarobni mesec spremio nam je putovanje u kombiju, na nekoliko čarobnih mesta. Šta čovek još da poželi od aprila?
Može čovek što piše da mu kaže hvala. Posebno, najposebnije, jer baš sredinom meseca je vreme naše godišnjice, aprilove i moje. Tačno godinu dana od kada sam videla New York! Tačno toliko od kada sam ostvarila svoja mnogogodišnja maštanja, želje i težnje. Hvala nebesima, Tajni, ambasadi i mom šefu, hvala Bojani i Justinu (još ljubavi šaljem u zagradi) i svim drugim obavezama, koje su se dogovorile da mogu da nas sačekaju dok smo u New Yorku. I ti, gradu, metropolo velelpna, da imaš na umu, da ću bar još jednom da ti dođem i izljubim te svog. Sto puta, milion puta, sam se štipala da sam stvarno tamo i imam svedoke koji garantuju da nisam ovde ostala u svojim dvadesetim godinama, jedino mesto na svetu, koje bi bilo po mojoj meri, jeste New York. Na kraju, osećam potrebu da se zahvalim baš tom gradu, što mi je poželeo čarobnu dobrodošlicu i isto tako čarobnu boravišnicu.
Zato, hvala ti aprile moj dragi. Trenutno te, ovako sitna, stiskam u zagrljaj…
Оставите одговор