Naš deka iz komšiluka

Onda kada se desi iznenada da neko ode zauvek… Onda kada se probudiš i trgneš, da može i hoće uvek i svakome. Onda kada te boli, iako se nisi time preterano bavio, usled svih svojih obaveza, pa ti dođe da se zapitaš i zapitaš se stvarno, jesam li ja spreman za to?

Koliko treba da si jak i svestan, osvešćen i siguran, da znaš da to može i tvojima da se desi? Da to može tebi da se desi? I da je kraj. Jedini kraj koi je uvek i svima izvestan. Jedini kraj.

Ja sam nespremna.

A otišli su neki dragi ljudi. Vrlo iznenada. Jedan od njih je naš deka iz komšiluka. Termin naš se odnosi na moju mlađu ćerku i mene. Ona mu se dopala kada je prohodavala i prišao nam je u parku. Ja sada nemam dovoljno reči da iskažem koliko se topline i nežnosti desilo u ovom vrlo važnom susretu, jer on nikako nije bio slučajan. Moja ćerka je odmah poželela da bude u njegovoj blizini, što bi se reklo, prepoznali su se.

A taj se naš deka, velikog, velikog srca, milog pogleda i predivnog osmeha dopadao svima iz kraja, to sam vremenom shvatila. Bio je zaposlen, pa smo ga viđale posle podne u parku, Maxiju, ispred zgrade, jer ospostaviće da nas je nekoliko ulaza delilo, što i nije bilo presudno. On se, kao neki dobri duh pojavljivao i uvek interesantno pričao. Zabavljao, osvajao, nenametljivo i veoma srdačno.

Narav mlađe  mi ćerke je vrlo brzo okarakterisao, Je li mala, na koga si tako prgava? Na majku, sigurno. Ona ga još jače stiska za ruku i smeje se, iako ništa tada nije razumela. U parku joj uvek da lizalicu ili pez bombone. Onda krene da priča o svojim unucima, imao ih je troje i jedna od unučica ga je karakterom i temperamentom podsećala na moju ćerku.To nam bude dovoljno da krenemo sa poređenjima koja je teža za čuvanje i smejemo se, silno se smejemo. Ako se uzvrtim i čini mi se da je ne vidim okružena mnoštvom dece, on mi kaže, Ne brini, evo je sakrila se, a ona se sakrila iza njegovih nogu.

U Maxiju me uvek savetuje šta je prirodno od sokova i šta smem da im kupim, a šta uvek treba da izbegavam. Tako se jednom desila svađa izmedu ćerke i mene, zbog mog dede, kako je ona izjavila, ljutito. Deka me posavetovao u vezi sa kupovinom soka, ona zapela za nekim koji je baš na onoj lošoj listi. Uzmemo oba, prthodno se pred njim pomirivši. Deka joj poruči, Hajde, mala probaj kući oba, da mi sutra kažeš koji je bolji. Moj je bolji i ćao, odbrusi mu ona.

Kući pije prvo svoj sok, dekin neće ni da vidi. To je tvoj deka smislio, ja to neću da pijem. Dobro. Prošlo je nekoliko dana i tražila mi je dedin sok. Popije jednu, drugu čašu, ćuti i misli se…Reci dedi da je njegov sok bolji. Nakon ovog iskustva uvek ga je pažljivo slušala, mada je slabo razumela, koji paradajz da kupimo, kako da izaberemo sastojke za Cezar salatu i od koje radnice je najbolje da to tražimo.

Nikada se nije žalio, možda je znao da kaže da je malo umoran i to je bilo sve. Kada treba da mu dođu unuci, kaže, Evo, stižu mi moji Inijanci, moja će žena sve sada da spremi, a ja ću posle da ih vodim u park. Ovi moji putuju, imaju svoj biznis i dobro im ide. Vremenom će se ispostaviti da ćerku, koja ima biznis, poznajem. Kao što će se ispostaviti da je i druga ćerka drugarica moje drugarice. Tako sam saznala urnebesno smešnu priču o jednom sendviču , koji je dugo tavorio u rancu druge ćerke, dok nije postalo ozbiljno. Dekine reči. Pričao mi je koliko su njih dve drugačije, posebno u periodu adolescencije. Na kraju je priču završavao, Videćeš i sama, imaš dve ćerke, komšinice. Do kraja me je zvao komšinice, nije mi ni bilo važno da li mi zna ime, ulepšavao mi je dan susret sa njim, koliko god da je trajao.

Naše poslednje pozdravljanje je bilo brzo i kratko. Ja trčim pored njegove zgrade, on me vidi sa balkona i dobaci, Komšinice, gde juriš toliko? Ja mu objašnjavam da mlađu treba da vodim na folklor . On se smeje, Evo, sada će i moje na balet. Mahnem mu i odem po opremu. Znam da sam tada pomislila da silno želim da ga zovem za Novu godinu, da bude naš Deda Mraz, jer sam saznala da je mnogu decu tako uveseljavao. A i ličio je na nekog Deda Mraza.

Našem omiljenom deki iz komšiluka, komšinica i prgavica…..

Leave a Comment