Roditelji-šminkeri, šta radite to sa sopstvenom decom?

Roditelji-šminkeri posebna kategorija, nastala poslednjih desetak godina, u porastu konstantnom, pri time sve se manje tiče robnih marki, a sve više poremećenih odnosa, modela učenja i ubijanja detinjstva i onoga što ono sobom nosi, tj stvaranje malih snobova još od rano školskog uzrasta i sve ih je više u predškolskom periodu. Sigurno ste ih primetili, a ako su oni van vašeg domašaja, možete ih prepoznati po njihovoj deci.

Da krenem0 od najmlađih naraštaja. Devojčice i dečaci dolaze u nemalom broju ofarbane kose u vrtić. Tu strahotu ne umanjuje činjenica da je boja periva. Dolaze i sa pramenovima, srebrnim prelivima, dečjim veštačkim noktima, jer su lakirani nokti u devojčica predškolskog uzrasta već passe. Gledaju to druga deca, zbunjena, požele slično i samo najuporniji roditelji uspevaju da odole trendu. Devojčice na sebi redovno imaju previše čipkane hulahopke i sve češće su u štiklama za devojčice?!  Da li bitan podatak da među roditeljima koji ovaj trend podržavaju ima ozbiljnih, načitanih intelektualaca, priznatih u svom poslu, umanjuje ovu strahotu. Ne, naprotiv. Šta se dešava u njihovim glavama onog momenta kada uđu u te uvrnute radnje i požele to za svoju decu? Iskreno, problem i rešenje problema ili blaže rečeno, rešenje i odolevanje ovakvim izazovima stvar je koju samo roditelj može da reši, dok on još pospešuje uvrnutost!

Devojčice u prvom razredu osnovne škole dolaze sa mnogo nakita na sebi, ok i u najskupljim krpicama, sa stavom „Baš me briga, može mi se“, kraj citata, lično sam čula đače prvače da ov izgovara. Dakle, daleko da je samo fizički izgled degradiran i da se detetu oduzima pravo da bude dete, prlja se, nosi komotnu odeću, smeje se i šali, već je i stav tužan i ružan. Bahat, bezobziran, u početku prema vršnjacima, pri tome neverovatno izgleda kako ovi opasni  imaju njuh da prepoznaju vaspitanu decu i kasnije svu tu grozotu nevaspitanja i nepoštovanja prenose na nastavni kadar, starije ljude, u prevozu, parku. U biskopu ili kojim slučajem pozorištu dižu noge na sedište ispred sebe, preglasno komentarišu, telefoniraju i prave kvazi zvezde, a naše bolesno društvo ih još neguje.

U petom razredu osnovne škole devojčice ispravljaju ili uvrću kosu sa peglom za kosu! Nose bezobrazno mnogo novca, jer je blam poneti bilo šta od kuće za užinu, ostaju do 22h i kasnije napolju. Svađaju se u početku sa okolinom, a onda sve češće sa onima koji su ih takvima napravili. Ni tada slepi roditelj ne vidi da crveno za uzbunu zvoniiiii, već krivce i odgovorne traže u sistemu, okolini, pravilima…Ilustracije radi, poznanik mi je rekao da se u Grčkoj družio sa ljudima različitih profila i da je većina decu oblačila normalno, kupovale su se udobne patike, prihvatljivih cena. Kaže, „Tako obične patike su kupovali mnogo imućniji od moje porodice, a kada smo došli u Srbiju odjednom je mojoj ćerki od suštinskog značaja bila marka i cena patika koje će nositi.“ On i porodica su se letos odselili iz  Srbije.

Da li to majke i očevi od malih nogu hoće dobro da udome svoju decu ili još gore da na njima zarade? Da li baš ni mrvu svesti nemaju da upopašćavaju nekoga koga su silno želelli, mada i tu se drugačije priče čuju, od obećao joj je da će ostaviti kocku, ako rodi treće. Ej, živote pa sa kim se ti zapravo kockaš kada ti je ovo motiv da rodiš? Koja je ideja vodilja roditelja kada na nekoj proslavi u kasne sate povedu dete, jer ono baš hoće sa njima, da bi ono čitavo veče sa svojih četiri godine provelo na telefonu? Što ste i išli na proslavu ako nemate gde malo dete da ostavite, je li toliko važnije jedenje, pijenje, viđenje od deteta i njegovih prirodnih potreba…

Majko nad majkama, što dete svoje mučiš i detinjstvo mu uskraćuješ, jesi li bila voljena kao dete, jesu li te mazili, pričali sa tobom? Da li si stvarno nosila štikle u devetoj godini i veštačke nokte i trepavice? Jesu li te protiv volje udali za nekoga ili si sama pijanca birala, a možda ti je samo dosadno u tvom životu prepunom novca, a praznom na svakom drugom mestu. Šta god da je razlog tvog nezadovoljstva, nemaš prava da uništavaš dečji život i radost i direktno utičeš na još nekolicinu dece, jer je tvoje bahatao, umesto voljeno i prihvaćeno!

O, oče nad očevima, jesi li bio željeno dete ili su te ceo život gurkali? Da li ti je tata provodio vreme po kladionicama, a mama sama uvek sa vama ostajala ili si u izobilju rastao, pa je to jedino merilo bogatstva koje poznaješ? Jesu li te u nečemu što si silno želeo da uradiš tvoji roditelji podržali ili baš ništa nisi želeo? U čemu si stvarno dobar osim imanju novca i moći, jesu li to tvoji najveći dometi? Možda su te silno voleli i učili da ceniš rad, a ti baš ovakvu kontru udario, u to sumnjam. Koji god da je poriv u tebi, da se ponosiš praveći od sopstvenog deteta nikogovića, ne smeš to da radiš, protiv ljudskosti je!

Već mi je zlo, dalje niz nastavite sami, jer sam, na žalost, sigurna da imate ovakve i slične primere u svom okruženju.

I šta dalje, dragi roditelju, koga misliš da tačno modeluješ i u koga će dete da ti izraste?!

 

Comments

  1. Ivana Le Mar

    Jedna velika istina i tuga. Ovo nije slucajno i desava se u onim porodicama gde nije bilo novca a i vaspitanje na kasicicu. Brz dolazak do novca i zelja da se sve sada i odmah nadoknadi dovodi do devojcica zena, nesrecnih, zbunjenih, decaka koji su momci a deca. Roditelja koji bi najradije udarili selfi o srecnon porodici ako se nahvataju na gomili. Odlican tekst. Udzbenik za neke skorojevice.

Leave a Comment