“Deca i njihovi roditelji”
Prva priča,
Devojčica(6) odbija bilo kakvo pravilo grupe, ukoliko ona nema vodeću ulogu u igri, aktivnosti, istraživanju. Ljuto lupa nogama o pod, bukvalno se baca na pod, vrišti, šutira.
U saradnji sa mamom, uvek isti odgovor da je gladna, žedna ili joj se spava.
Medjutim na mestima kao što je kolektiv ne postoji ni jedna jedina mogućnost da dete jede ili spava kada mu se prohte.
Kada je devojčica u takvom raspoloženju, vrlo neprijatna bude prema mami takodje. Odbija da se obuče, krene kući i počinje sa ucenjivanjem, Kupi miiiiii, pa navede želju.
Mama je odbija, ali ona po pravilu sledećeg dana dolazi sa traženim predmetom, igračkom.
Devojčica je pametna, zdrava, interesantna, emotivno neispunjena i žao mi je ako će zvučati pregrubo, očito zapostavljena.
Druga priča,
Roditelj uz tešku muku, grljenje, ljubljenje, sedenje po podu, ostavlja dete u igraonici na rodjendanu, pri tome pokazujući izražen stepen nezadovoljstva u pogledu poverenja prema osobama koje će se u narednih par sati baviti detetom.
Roditelj dolazi po dete u igraonicu, gde zatiče dete koje se uneredilo. U panici, na sav glas pita, Šta ćemo sada, šta ćemo sada? Osoba od ne/poverenja preuzima dete i umiruje roditelja da će sve biti u redu. Nakon par minuta predaje dete presvučeno. Reakcija roditelja blaga, Dovidjenja.
Treća priča
Roditeljski sastanak u školi. Dogovor učitelja i roditelja u vezi sa korišćenjem bazena. Svi se slože koji kupaći kostimi su najpraktičniji, fen, peškir i kapica za kosu. Javlja se za reč bračni par, koji insistira da oni, naizmenično, moraju lično ćerki (8) da suše kosu, jer je duga, zahtevna i samo oni to umeju. Izlaziće sa posla.
Četvrta priča
Devojčicu (14) fizički i verbalno napada grupa devojčica. Žrtva prećutkuje roditeljima. U kraju, u kome se sve odigrava, počinju da rastu simpatije prema žrtvi, koje se zatim šire gradom putem Instagrama. Za par dana nju sledi 20.000 dece i ona postaje popularna. Mnogo više izlazi, intimnije se družim sa mnogim dečacima i upada u kandže ponovo nemilosrdnog okruženja koje je etiketira pogrdnim nazivima. Roditelji tek tada saznaju za ceo tok dogadjaja.
Nameće se kao zaključak,
da su deca divna, dobra, neiskvarena do jednog momenta, kada ključnu ulogu preuzima socijalno okruženje, ali šta je sa roditeljima do tada, a i kasnije tokom detetovog odrastanja.
Inače, kako su nam deca?
Samo pitam….
Оставите одговор