Roditeljstvo i odrastanje

Ja sam bas srecna, zadovoljna i zahvalna za nekoliko divnih prijateljstava koje imam ili imamo kao srodne duse, moj muz i ja. Volela bih da o svakome napisem po nesto i redosled je nebitan, no ovaj par mi je dao inspiraciju, bas skoro i podsetio me kako je sve pocelo.

Kada je moja starija cerka imala tek dve godine, zadesile smo se u skupstinskom parku, dok smo cekale da nas dragi tata i muz zavrsi neki posao. Setale smo, vozikale na spravama, igrale u pesku i primetila sam mladu mamu kako sve to isto radi sa svojim deckicem, otprilike istog uzrasta. Nekako spontano pocne razgovor i naravno, kao mlade mame, prvo smo krenule da razvijamo pricu o deci.

Koliko godina ima tvoje dete, dve i moje, pauza. Dozivanje dece i igra se nastavljaju. Kada je rodjena, stvarno i moj sin, bas tada. Istog dana, iste godine. Ima dva imena, da i moje.  Da nije mozda u tom porodilistu, jeste, mislim da su nam se jedino brojevi boksova razlikovali. Potvrda da cemo nas dve, tj nas cetvoro, a ispostavice se kasnije i muzevi i novopridosla deca, druziti i krenuti na zajednicko putovanje, znam izgledace smesno, je upravo jedna flasica vode. Ta voda se kod nas tek pojavila i bila je pakovana nekako drugacije, e, kada smo izvadile iste te flasice nasmejale smo se i po inerciji razmenile telefone, kao da se to sve vreme podrazumevalo. Upozna me sa muzem, simpatican mlad gospodin, odnekuda poznat i krece ~nase lepo~.

Spojile se i tate, deca postala ozbiljni drugari, vidjanje malo kod njih , malo kod nas, malo na nekim desavanjima, gde pomenuti gospodin daje svoj pecat.

Dva puta je gospodin tata naseg milog drugara, odigrao velike stvari za nasu porodicu, ok jedan za porodicu, drugi za mene licno, koji mi je tada mnogo znacio, a on je to cinio samo mene radi, iako tu muziku uopste ne priznaje. Te puske cemo sigurno oboje pamtiti.

Kada se rodila njihova cerka, bila je vrlo glasna beba, koju je tesko ko u prvim danima boravka ovde mogao da umiri, te je jedna prilika usla u anale, kada ju je moj muz uzeo, a ona se istopila. Od tada, on za nju pravi najlepse mekike. Nismo uspeli da se usaglasimo oko termina radajnaja drugog deteta, jer je nasa cerka odlucila da dodje nekoliko godina kasnije. Medjutim i tu nas je jedna podudarnost  opet zblizila, pa, skoro. Nasa druga cerka je pozurila dva sata i cetrdeset minuta, toliko je nedostajalo da oba druga deteta budu rodjena istog datuma. Desavalo se bezbroj puta, da dok gledamo fotografije mladjih devojcica, gotovo pomesamo koja je na fotografiji i vrhunac je kada je moja mladja cerka videla cerku ~ovih , mojih~, rekla, Vidi, mama, ovo sam ja, gde sam ovo bila…

Putevi su se razvijali, bas onako kako treba, oni su sve uspesniji u poslovima kojim se bave, verujem da je situacija i kod nas slicna. Nasao se tu i neki sto… Mozda se nekada manje vidjamo, sto je samo dodatni razlog da se jos snaznije izgrlimo.

Za kraj, nasa eksluziva, tj dve, prvo koriscenje nose uzivo u programu imalo je upravo moje starije dete kod naseg voljenog prijatelja.

I zna se kako se broji, to me uvek gane, one, two…five, jer je moja cerka kao mala tako brojala, a muz moje sestre je to obrazlozio, ~ovako broji najbolja drugarica mog sina.~

Volim vas, uvek!

Kad si mali jedva cekas da porastes, kada si veliki trebalo bi da uzivas u svom zivotu i imas lepe uspomene na detinjstvo, bez da patis sto vise nisi mali. Moja licna suocavanja, kako sam bezbrizna bila u nasem parku, musava i odranih kolena se vracala kuci, ne milseci ni o cemu, osim kada cu opet napolje…

Mnogo sam volela i bila ponosna na moje roditelje sto su nam bas od malih nogu pruzili mogucnost ucenja engleskog jezika, sa jednom divnom Anom, koja mi je bila i lepa. Manje sam volela kada me mama sa dvanaestog sprata zove da je vreme da krenem u muzicku, mada bi me negodovanje brzo proslo, jer mi je i tamo bilo lepo. Solfedjistkinja je bila bas stroga, a profesorka klavira topla, volela sam obe.

Rano smo ostajali sami kuci, mada se znalo da u 9 idemo u najveci park, na pola puta od maminog posla, da nam ona da dorucak, jer je samo tako bila sigurna da cemo jesti. Kada smo malo porasli, verovala nam je vise, pa nikada nije saznala da smo hranu, uzasa li, bacali, na zalost, cesto i sa terase(stidim se). Ipak je dugo uspevala da nas predje , kada zove telefonom i kaze da zna da smo bosi i u pidzami, jer joj je dojavila pticica. Onda smo u njenoj kancelariji uvek gledali gde je ta pticica.

Muzika i mirisi me najjace vracaju u detinjstvo i neke davne dane, te tako miris paradajza, pastete, koju smo samo tada jeli,  spiritusa da oni poiju kafu, doke peva Boney M, uvek asociraju na nas odlazak na more.

Pubertet buran, toliko da moj otac danas, primecujuci promene na mojoj starijoj cerki, kaze da je dva puberteta preziveo i ako moze da bira on bi se vise bavio mojom mladjom cerkom, lakse mu je.

Onda ucis, zavrsavas skole, nadjes se sa svojom polovinom i kreces ti da se bavis onim sto su do tada radili tvoji roditelji, uz cvrsto obecanje da ces biti bolji roditelj svojoj deci, da ces vise da ih slusasa, bolje razumes, spisak je predugacak.

A kada krenu suocavanja sa konacnim odlaskom nekih dragih ljudi, setis se kako kao mali o tome nisi imao pojma, mada sada kao veliki imas svest da se to desavalo, samo si bio postedjen tih saznanja. Onda ti je milo sto si tada bio mali.

Deca rastu, ti odrastas i sazrevas sa njima, suocavajuci se sa novim izazovima, pa ponekad i nisi bas spreman za te stvari. Bas sam volela da izbegnem sto duze te promene na licu, dok mi je jedna divna prijateljica nije rekla da svaku tu svoju promenu voli, jer govori koliko se divnih stvari desilo tokom njenog zivota. Odlucim i ja da tako posmatram promene, lepse je, bolje se osecas.

Poslednji utisak je mama sa pocetka price, ona iz parka, koja sada ima i ulogu bake i voli da se nadje nasim  devojcicama. Voli da seta sa njima, mladju da hrani, stariju da brani i to tako slatko radi, mnogo opustenije nego sa nama, a to je valjda i priroda odredila da bude tako. Danas su zajedno krenule, starija u skolu, baka svojoj kuci i bio je to divan prizor, na momenat sam videla malu mene i moju mamu, a onda sam shvatila koliko uzivam sto vidim moju cerku i njenu baku.

Svaki nas dan je bozanstven, svaki trag bitan, svako saznanje nas obogacuje i cini nas boljim, mudrijim, a najkorisnije je kada naucimo da oprostimo sebi  neku gresku i onda odlucimo da uradimo bolje, umesto da gresku analiziramo..

Kada odrastes imas priliku da volis, stvarno. Sebe i druge ljude