Sinoc sam prvi put, posle mnoooogo vremena, možda godina, zaspala pored onog koga sam birala u drugoj sobi, a da je mlađa u kući, nije u gostima bakama i dekama. Prvi san mi je prekinut nakon neverovatnih petnaest minuta, mamaaaa, znaš da ne volim mrak, ni da spavam sama. Mama uzima svoj jastuk i odlazi, uz komentar oca deteta, jesam ti rekao?
Majka je kriva, odgovorna, da znate da jeste. Davno je otac dece pokušavao, istina vrlo stidljivo, da preokrene stvari, neka plače, pusti je, ništa joj neće biti. Samo je i on brzo odustajao i pridruživao se misiji kako što duže uspavljivati decu. Da, da, decu. Obe smo uspavljivali, stariju do skor pet, pa opet od pre godinu dana, mlađu još uvek i ona će uskoro pet. Takva nam karma. Dobro sa starijom je sada više pričanje, češkanje, poveravanje, ali mama obećala si, kako nju možeš da uspavljuješ godinama, možeš sa mnom da popričaš dva minuta i uvek dozvolim da me pređe, jer bude minimum dvadeset dva minuta.
Starija je divno spavala, celu noć, mrzovoljna da se doji, budili smo je. Sam proces uspavljivanja bio je i više nego šarenoliko blesav, gotovo od prvog meseca. Ljuljanje u nosiljci, po savetu devojčicinog tate, Ja tako radim, malo je cuckaj i zaspaće, tako ja radim kad mi se spava, a ona hoće da je budna. Živoooote! Baš tako, a opravdanje bili smo preumorni konstantnim kupanjem, ajde danju, već i noću, na najmanje mokru pelenu, ko šta radi mi samo nosamo ovu kadicu, reče otac, u naših dvadeset sedam kvadrata. Pa, kada bi ona ujutro da se budi, on je mrda, cucka. Krenem i ja. Odustanem ubrzo, bilo mi nehumano, ali ne lezi vraže, navikla mala i za večernje i dnevno uspavljivanje na neobične metode. Glava u sredini jastuka, pa blago vrtenje jastuka na obe strane, vožnja kolicima po Košutnjaku, isključivo po kamenčićima, a uveče vožnja kolicima po neravnom, tako što se urola tepih. Anegdota kaže da je majka istog ovog deteta odgledala ceo film “ Stradanje Isusovo“ , uz ljuljanje i vožnju kolica napred nazad, da bi na odjavnoj špici mlada dama zaspala. To mi je i najlakše padalo, kada je bio moj red, da gledam fim, onda ne budem svesna koliko je uspavljivanje trajalo i manje se bunim zarad posledica trnjenja ruke. Kada smo izbacili kolica, borili smo se ko će uraditi sve, kupanje, oblačenje, večera, a da je uspava onaj drugi. Sećam se da brzinom munje nju grabim da pokažem da sam sve odradila, dok muž nije ni svestan, da bih pobedonosno urliknula, Ja sam sve, ti je uspavljuješ. Po pravilu, birala je mene. Od pete godine sama se uspavljuje. Toliko.
Zakunemo se jedno drugome, u vrlo svečano ozbiljnoj ceremoniji, da nema šanse da ćemo drugo da uspavljujemo toliko dugo, ma uopšte, odmah će sama, nemoj kao prošli put. Samo, imala je mlađa drugačiji plan, toliko je glasno plakala i vrištala i toliko se često budila, posebno noću, da je sve zahtevalo brzu reakciju. Danju je ionako spavala dvadesetak minuta i tada mi se činilo, uuuu šta ću sve sada moći da uradim?! Luda glava, dok nisam ukapirala da je bolje i ja da legnem, tada je znala i do četrdeset minuta da odspava, ne pitajte me za moja razbuđivanja tada i sad me boli sve. Noću glasno, još glasnije plače, starija se budi, ide pre podne u školu, prvi razred, podočnjaci joj do prizemlja, ma uzimaj je i beži u kuhinju, gde se najmanje čuje. Molim, kakvi planovi o neuspavljivanju, ćao, zdravo, došla sam ja! Carica Univerzuma, sve po planu koji ja hoću, zato je i dobila nadimak Mrkonjić, kod nje je sve moralo i pre vremena da se zna, predvidi. Ustajemo po noćima, kao što su se pravili rasporedi dana za struju, gorivo i slično, tako se i Mrka prilagodila sredini kojoj je pripala. Kada je tatin red, on je nosa, gleda tv, kao nije mu ništa, ponekad uzme čovek i piće da popije, jer se ona nešto kao smeje, hoće da se igra. Ja kada dežuram, mrzim sve, ona red plača, red smeha, pa neka kao priča, a ne dao ti bog da ne reaguješ odmah po pozivu. Tada smo budni svi! Porodica njena , porodica stan do nas i naš dragi Anđelko i žena mu, stan ispod nas. Mislim da je on zajedno sa nama, najviše patio i čekali smo dan kada će zakucati, opravdano. Moj muž je imao spreman odgovor, ako Anđelko dođe, Evo ti je, pa je ti uspavaj! Nikada taj divni, tolerantni čovek nije došao, jednom nam je samo izrazio divljenje rečima, Svaka vama čast, ja je čujem svako veče i uvek pomislim kako je vama. Počela je da spava celu noć sa svoja tridset i četiri meseca, a mi naučeni na smenu ustajemo, proveramo da li diše, pa sigurno mesec dana. A jesmo jednom pokušali po knjizi, zaista izvrsnom štivu i dođemo do pola, skoro da je zaspala dve noći sama i razboli se. Nismo imali snage za iz početka. Razumela nas je jedino drugarica Nataša, jer je i njeno dete plakalo i budilo se do treće godine, to je maksimum, hrabrila nas je, a mi smo bili blizu trećeg rođendana. Ljudi moji, koje olakšanje je u naš život unela draga Nataša i danas sam joj zahvalna. Zato je samo uspavljivanje, uz povremena buđenja, naša lična bajka, sreća, radost, sve!
Uskoro, za jedno mesec dana, pregrađivaćemo im sobe, svaka će imati svoju, a mi po prvi put, za trinaest godina braka, našu bračnu. Jedva čekam i naravno nadam se najboljem.
Nemojte da nas žalite, sami smo birali, hrabrenja imamo, mada to uvek dobro dođe, već eto, uživajte ako je sve ovo iza vas, a ako se neko sprema da dođe na ovaj svet, možda ga uteši da nije jedini, a možda, pre će biti verovatno, bude istrajniji od nas dvoje.
Ja sam se već i navikla, to je moja rutina, sada to radim isključivo ja i čak osećam žal jer će sve manje imati potrebu za mnom u njihovoj sobi. Ne bih ja tu ništa dirala, sve je bilo baš kako treba, što kaže Čola.
Оставите одговор